Шведски институт: Колико Србија, а колико земље у региону троше на војску? (ГРАФИКА)

Србија је трећа на Балкану и прва на простору бивше Југославије када је реч о потрошњи на одбрану, показују резултати истраживања Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ).

Грчка и Румунија и даље троше највише, док се на зачељу налазе Молдавија, Црна Гора и тзв. Косово, а анализа показује да, у складу са европским трендовима, војни буџети и настављају да расту у (скоро) свим балканским државама.

Колико Србија, а колико земље у региону троше на одбрану?

Према подацима СИПРИ-ја, Србија је током 2023. потрошила 2,13 милијарди долара, што је око 400 милиона више у односу на претходну годину.

Србија по том параметру заузима убедљиво прво место на Западном Балкану, пошто на одбрану троши више од преосталих пет држава и ентитета заједно.

Друго место заузима Албанија са 397 милиона, а за њом следе Северна Македонија (266 милиона), БиХ (216 милиона), тзв. Косово (133 милиона) и Црна Гора (114 милиона).

Када је реч о читавом Балкану, прво место традиционално заузима Грчка, која наодбрану троши око 7,73 милијарде долара. Испред Србије се налази и Румунија, која за војску издваја 5,61 милијарди долара.

Србија се, међутим, налази испред Бугарске (1,92 милијарди), Хрватске (1,44 милијарде) и Словеније (907 милиона). На самом зачељу у ширем региону се налази Молдавија, која годишње издваја свега 93 милиона долара за одбрану.

Потрошња на одбрану као проценат БДП-а

Иако је већина држава на Балкану члан НАТО-а, само једна од њих поштује правило којим је прописано да би чланице тог савезна требало да троше два одсто бруто друштвеног производа (БДП) на одбрану. 

Реч је, наравно, о Грчкој, која традиционално издваја знатно више од тог износа на одбрану - током 2023, Атина је у ту сврху потрошила 3,23 одсто БДП-а.

Неколико земаља се налази близу прага од два одсто, али су и даље "кратке": Бугарска (1,85), Хрватска (1,78), Албанија (1,74) и Северна Македонија (1,7). За њима заостају Црна Гора (1,63), Румунија (1,61) и Словенија (1,34).

Начелник Генералштаба Војске Србије: До краја месеца предлог за начин служења војног рока

На самом зачељу листе налазе се државе и ентитети који нису чланице Алијансе: тзв. Косово (1,25), БиХ (0,81) и Молдавија (0,55), која се поново налази на зачељу.

Занимљиво је да се Србија по овом параметру налази на високом другом месту на Балкану, са чак 2,85 одсто БДП-а који издваја за одбрану.

Ко је највише повећао војни буџет?

Пораст потрошње на одбрану забележен је у готово свим европским државама, па тако ни Балкан није изузетак.

Процентуално највећи пораст војног буџета забележен је у Молдавији, која на одбрану троши дупло више него 2022. године. За њом следи Албанија, чији је буџет за одбрану порастао 73 одсто.

Њих следе Бугарска (+34), БиХ (+30) и Србија (+34) и тзв. Косово (+23). Војни буџет Северне Македоније порастао је за 21, Словеније за 17, а Хрватске и Црне Горе за по 16 одсто. 

Румуни на одбрану издвајају "свега" осам одсто више него 2022, док је пад војног буџета забележен једино у Грчкој - која троши 11 одсто мање у односу на претходну годину.