Осећам горчину у устима због неправедног акта агресије на суверену земљу и потом повлачења наших јединица с простора Косова и Метохије, али и тугу због изгубљених живота, углавном младих бораца, изјавио је начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић.
Мојсиловић се у интервјуу за "Политику" подсетио да га је агресија НАТО-а затекла на дужности начелника оперативног одсека у команди 243. моторизоване бригаде Приштинског корпуса и да је на дужност дошао на захтев тадашњег команданта Приштинског корпуса генерала Владимира Лазаревића.
Под непрестаним дејством авијације НАТО-а, бригада је свакодневно извршавала борбене задатке у Качанику, Урошевцу, Штимљу, Сувој Реци.
"Са дистанце од 25 година могу да кажем да сам изузетно поносан на војничке дане из 1999, на храброст старешина, војника, цивилних лица и добровољаца Приштинског корпуса и Треће армије, на команданте јединица, моје саборце и њихову решеност да стану пред далеко надмоћнијег непријатеља и заштите отаџбину", каже Мојсиловић.
Додаје да данас четвртину професионалног састава Војске Србије чине официри, подофицири, професионални војници и цивилна лица који су учествовали у одбрани отаџбине од агресије НАТО-а.
"Њихово ратно искуство и стечена знања уграђени су у сваки сегмент живота и рада Војске Србије, и формално и неформално, као део институционалног памћења наше војске које је кључно за дугорочан континуитет и успех сваке организације", наводи Мојсиловић.
Говорећи о данашњем стању, каже да су способности специјалних снага Војске Србије на највишем је нивоу од настанка овог типа јединица, чак и у поређењу с некадашњом, много бројнијом ЈНА.
Он је рекао да се активности у вези са "Пројектом 5.000" одвијају планираном динамиком и пројекат је већ дао одличне резултате.
Како појашњава, циљ пројекта је да Војска Србије располаже са око 5.000 посебно опремљених и обучених специјалаца на које се може ослонити у превенцији и хитном одговору на кризе и претње по безбедност државе и грађана.
"реализацијом пројекта биће значајно унапређени капацитети Војске Србије за вођење специјалних операција на копну, у ваздуху, на води и под водом, применом неконвенционалних тактика, метода и опреме, чиме се Република Србија сврстава у мали број земаља с оваквим способностима", појаснио је Мојсиловић.
Како напомиње, паралелно са доградњом и повећањем бројног стања, специјалне јединице опремају се савременим наоружањем и војном опремом, од новог стрељачког наоружања, преко оптоелектронске, заштитне балистичке опреме, противоклопних и беспосадних система, до нових специјалних возила и транспортера.
Мојсиловић је истакао и да професионални војници представљају својеврсну базу из које се попуњавају друге категорије кадра, те да им је у складу с јасно дефинисаним условима, дата могућност да постану подофицири, цивилна лица, па и официри, чиме би решили и свој радноправни статус припадника Војске Србије на одређено време.
"Актуелни оружани сукоби изнова у први план стављају неопходност преузимања превентивних заштитних мера, односно маскирања на бојишту и стално повећање заштите и отпорности на дејства различитих убојних средстава", каже начелник Генералштаба уз напомену да су у том смислу већ предузете мере у оквиру Војске Србије.
Додаје да регионална сарадња оправдано представља један од приоритета међународне сарадње Војске Србије, будући да заједничке активности са земљама у суседству доприносе јачању међусобног поверења и разумевања и да самим тим учвршћују мир и стабилност у нашем окружењу, као предуслов за одрживи развој и општи напредак.
"Војска Србије има врло динамичну и садржајну сарадњу са већином земаља региона, о чему говори чињеница да смо прошле године угостили начелнике генералштабова Бугарске, Мађарске, Румуније и Северне Македоније, док сам ја био у посети Румунији и Мађарској на позив начелника генералштабова ових земаља", каже Мојсиловић.
Подсећа да је тај тренд настављен и ове године, те да је у званичној посетио био начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ.