Да ли је ово нови вођа опозиције, запитали су се многи када су чули да ће у изборну трку за Београд ући Саво Манојловић.
Заобилазећи све из прозападне опозиције, међу којима су му се многи нудили за сарадњу попут Зелено-левог фронта, али и Александар Јовановић Ћута, његов саборац током еколошких протеста, Манојловић је саопштио да на изборе излази самостално.
Ко је човек у којег се узда прозападна опозиција и зашто је баш сада ушао у политику?
Од Ротаракта до уличних протеста
Саво Манојловић је рођен у Приштини, по струци је правник, дипломирао је на Универзитету у Београду, а постдипломски се школовао у Швајцарској.
У званичној биографији наводи да је завршио курс на Харварду, био је стипендиста Владе Србије, Клуба привредника, Ротари клуба Београд Чукарица и Фондације Конрад Аденауер, односно немачке владе.
Бавио се хуманитарним радом преко Ротаракт организације која је подудружење за ротаријанаце старе од 18 до 30 година, о чему сведочи и фотографија настала 2016. године.
Док се представљао као председник Удружења за заштиту уставности и законитости, био је учесник протеста "Један од пет милиона" који је кулминирао упадом у зграду РТС-а.
"Присуствовали смо револуцији која се није десила", говорио је тада Манојловић.
У жижу јавности долази 2020. године када покреће Иницијативу "Крени-промени", регистровану као удружење за заштиту и остваривање права грађана.
Активира се у области екологије, а током јесени 2021. године организује протесте против компаније "Рио Тинто" која је намеравала да у долини Јадра ископава литијум. Протесте прекида након што је власт усвојила два захтева - да се измене Закон о екпропријацији и Закон о референдуму, као и да се укине просторни план Јадар.
Док ти захтеви нису испуњени блокирани су ауто-пут у Београду, као и 70 тачака у целој Србији, "и тиме променили историју активизма у Србији", описао је Манојловић своје акције.
Манојловић је често покретао различите петиције, махом везане за рад телевизија са националном фреквенцијом, а повремено би критиковао политику власти према Косову и Метохији, и притом истицао да је рођен у Приштини иако је већ средњу школу завршио у Београду.
Од кога је Манојловић научио како се воде акције?
Манојловић је завршио курс на Харварду где предаје Маршал Ганц, професор који је водио председничку кампању Барака Обаме 2008. и 2012. године.
Ганцов модел заснива се томе да испричате своју причу како бисте убедили и мотивисали друге, да регрутујете волонтере изградњом односа, скенирате друштвено окружење и испланирате како да покренете најважније актере да вам пруже подршку и да прикупите средства за акцију. Заправо, у питању је модел како се спроводе обојене револуције.
Ганц је после кампање наставио да развија организацију Move on, обуке за лидере локалних савета, а нејасно је да ли је Манојловић похађао и ту обуку.
Оно што је сигурно је да је Ганц утицао на рад "Србије у покрету", организације Марине Павлић, иначе извршне директорке "Крени-промени".
"Србија у покрету донела је одлуку да оснује клубове грађана/ки који ће се борити за промене у локалним заједницама широм Србије, а ова идеја организовања добила је похвале од Маршала Ганца, професора јавних политика на Харвард Универзитету", хвалили су се тада.
Рокфелер донације
У годишњим финансијским извештајима "Крени-промени" нема информација о страним донаторима, као ни о физичким и правним лицима који им помажу у раду.
Ко су донатори открило се врло брзо, јер је Фондација браће Рокфелер на свом сајту 2022. године објавила да је подржала рад организације са 60.000 долара, а пре тога 2021. са 25.000 долара.
Пословање "Крени-промени" повезано је већ споменутом организацијом "Србија у покрету" насталом 2009. године. Она је 2015. године спровела пројекат "Право да знам" уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД). Осим њих, на листи донатора је и Делегација Европске уније у Србији.
Након што је ово откривено Манојловић је поручио: "Боље узети новац од Рокфелера, него српски новац дати Клинтоновима".