Удружење новинара Србије (УНС) поднело је Европској федерацији новинара (ЕФЈ) предлоге две резолуције – о истрагама убистава новинара на Косову и независном Јавном сервису на српском језику на Косову, о чијем ће усвајању одлучивати Годишња скупштина те федерације у Приштини 23. и 24. маја 2024. године.
У Предлогу резолуције о истрагама убистава новинара на Косову наводи се да Скупштина ове федерације тражи да Управни одбор ЕФЈ-а од Унмика, Еулекса и власти на КиМ захтева да се формира међународна експертска Комисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на КиМ у периоду од 1998. до 2005. године.
Како се додаје у тексту предлога, Скупштина ЕФЈ-а ће тражити да се у рад међународне Комисије за истраживање убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, као експерти, укључе судије и тужиоци из Београда и Приштине, представници међународних мисија које су у поменутом периоду биле задужене за владавину права на Косову (Унмик и Еулекс), као и представници УНС-а и Асоцијације новинара Косова.
Такође се тражи да представници Управног одбора ЕФЈ-а, у сарадњи са чланицама, раде на стварању услова за формирање међународне Комисије за истраживање ових злочина, као и да тужилаштва из Београда и Приштине сарађују директно или уз посредовање партнера од поверења обе стране и редовно о резултатима обавештавају јавност.
Уколико резолуција о убиству новинара коју је УНС предложио буде усвојена на скупу у Приштини, Скупштина ЕФЈ-а ће њоме захтевати и да Специјални суд за ратне злочине на Косову отвори истраге о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима на Косову од 1998. до 2005. године.
Резолуцијом ће, уколико буде усвојена, Скупштина ЕФЈ-а тражити и да Уједињене нације спроведу закључке Саветодавне комисије Уједињених нација за људска права (ХРАП), а у којима се констатује кршење Европске конвенције о људским правима у раду Унмика. Скупштина ЕФЈ-а ће у том случају тражити да Уједињене нације обештете породице жртава, као и да о томе обавесте јавност.
У Предлог резолуције уврштен је и захтев Скупштине ЕФЈ-а да мисија Еулекс и Савет министара ЕУ, под чијим окриљем је мандат Еулекса, јавно саопште због чега у њеном извршном мандату владавине права на Косову нису спроведене ефикасне истраге убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника у периоду од 1998. до 2005. године, као и да Савет министара ЕУ установи да ли је Еулекс прекршио Европску конвенцију о људским правима.
"Скупштина ЕФЈ-а тражи да ЕУ, која је преузела обавезе да поступа у складу са међународним резолуцијама, у потпуности поштује ову Резолуцију и допринесе истрагама убијених и несталих новинара и медијских радника на Косову, као и да о предузетим корацима обавести ИФЈ, ЕФЈ и јавност", истиче се у тексту.
У овом документу се констатује да је прошло 26 година од почетка серије убијања, киднаповања и нестанака деветнаест новинара и медијских радника који су радили за медије на српском и албанском језику и немачки "Штерн", а да нико није приведен правди за ове злочине почињене између 1998. и 2005. године.
Наводи се да ништа није предузето како би се одговорни за ове злочине привели правди, ни након Резолуција Скупштина Европске федерације новинара донетих 2018. године (у Лисабону) и 2022. године (у Загребу), којима се тражи ефикасна истрага ових злочина, а које су усвојене на предлог УНС-а.
Предлогом резолуције истиче се да је истрага убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника, била у надлежности мисије Унмик која је имала извршну власт од 1999. до 2008. године и подсећа да је од 2008. године одговорност прешла у руке Еулекса, али да ни до данас нису расветљени ови злочини.