Специјални изасланик Немачке за Западни Балкан Мануел Сарацин је рекао да је према међународним споразумима Приштина дужна да формира Заједницу српских општина и устврдио да резолуције о Сребреници није усмерена против Србије и Републике Српске.
"Наравно, ми смо јаки пријатељи и присталице Косова. И ми стојимо иза идеје да Косово приближимо Европи, што значи и чланство у Савету Европе. Али одлука ће на крају бити на Савету министара, и кључно је да Косово сада учини све што може да убеди огромну већину држава чланица", рекао је Сарацин у интервјуу за "Јуропијан Вестерн Балкан".
Он је навео да су посебно мањинска права кључна тема за Савет Европе.
"Приштина има обавезу из Бриселских споразума постигнутих 2011. и 2013. као и из Охридског споразума да примени формирање Заједницу српских општина. Оно што је јасно јесте да и 'Косово' и Србија треба да спроводе Охридски споразум, који подразумева успостављање ЗСО", каже Зарацин.
Додаје да у Охридском споразуму постоји јасна обавеза, а то је да Србија не сме да спречи такозвано 'Косово' да уђе у међународне организације.
"Не видим колико су садашње акције Србије у складу са текстом или духом споразума", наводи.
Говорећи о резолуцији о Сребреници каже да је Немачка била коспонзор ове резолуције заједно са Руандом и низом других држава чланица УН.
"Ми смо глобално и у сваком тренутку посвећени спречавању геноцида. За нас је од великог значаја да очувамо сећање на ужасе холокауста. Зато смо такође посвећени изоштравању сећања на друге међународно признате геноциде у новијој историји", каже Сарацин.
Према његовим речима "геноцид је историјски и правно доказан и класификован као геноцид од стране независних међународних судова и осуђени су појединачни починиоци, а овом комеморацијом такође бисмо одали почаст процесуирању геноцида од стране међународних јурисдикција".
"Мислим да се мора јасно рећи да ова резолуција није против Србије, Републике Српске или било које друге државе, ентитета или групе. То је повезано са почињеним злочинима и геноцидом који се догодио. То говоре не само међународни судови, већ и законодавство Босне и Херцеговине. Текст резолуције је уперен против радњи као што су негирање и величање геноцида. Резолуција не помиње ниједну државу или било коју групу посебно. Резолуције за обележавање Холокауста као и геноцида у Руанди постоје већ дуги низ година", тврди Сарацин.
Он је рекао и да га као "искреног пријатеља" брине реторика која се користи у Србији.
"То се не уклапа у моју идеју о искреном пријатељству и позитивном ангажману Немачке, као једног од адвоката који покушава да приближи Србију Европској унији. Србија је земља кандидат за чланство у ЕУ и стога, наравно, ЕУ очекује да Србија следи наш пример и да се усклади са нашим вредностима и политиком. Велики дефицити у изборним процесима коче аспирације Србије за чланство у ЕУ. Влада сада ради на препорукама ОЕБС-а и ми смо наравно спремни да подржимо где год можемо. Ангажујемо се позитивно и стално", каже Зарацин оцењујући ситуацију у Србији.
Подсетио је и да ће овогодишњи 10. Самит Берлинског процеса бити у октобру, додавши да верује да ће Влада и председник Србије бити конструктивни као што су били у прошлости у вези са Берлинским процесом.
"Берлински процес и регионалне интеграције доносе корист региону и у интересу су људи у Србији. Мислим да је председник Вучић тога свестан. Остаје да се види да ли су лидери региона довољно посвећени или не. Надам се и покушавамо да предузмемо важне кораке ка финализацији заједничког регионалног тржишта, пет година након Софијске декларације и 10 година након покретања Берлинског процеса", истиче Сарацин.
Он сматра да је Берлински процес веома конструктиван политички форум и да на њему западнобалканска шесторка може да се договори о неким стварима, а да се, како је рекао, можда не слажу о другим темама.
"Берлински процес је устаљени формат у којем свако мора да унесе свој део, али и да добије нешто од тога. Истовремено, Берлински процес је алат који помаже земљама да постану спремни за чланство у ЕУ. То је јасно повезано са новим Планом раста за Западни Балкан и стратегијом Европске уније. Мислим да већина лидера у региону види прилику да Берлински процес може донети нешто што је позитивно за њих и њихове земље. Ми себе и Берлински процес видимо као услугу и као доприносе Европској агенди и укупном напретку у региону", закључује Сарацин.