Шта се иза брда ваља: Бошњачко национално веће тврди да би 2. и 3. маја могло доћи до немира у БиХ

Заменик министра одбране у Савету министара Александар Гогановић позвао је све народе у БиХ да остану мирни и да не прихватају провокације које долазе од појединаца из политичког Сарајева, чији је циљ подизање тензија и изазивање немира

Бошњачко национално веће БиХ (БНВ) "упозорило" је грађане Босне и Херцеговине да би 2. и 3. маја 2024. године могло доћи до нереда које би изазвали "екстремисти", све време јасно алудирајући на Србе. На другој страни, заменик министра одбране у Савету министара Александар Гогановић позвао је све народе у БиХ да остану мирни и да не прихватају провокације које долазе од појединаца из политичког Сарајева, чији је циљ подизање тензија и изазивање немира.

У ратнохушкачком саопштењу пуном генерализација према конститутивним народима БиХ, Бошњачко национално веће тврди "да би могло доћи до напада на повратнике у Републику Српску и покушаја успостављања контролних и борбених позиција на међуентитетским линијама".

Све је датумски везано, наравно, за гласање о резолуцији о наводном геноциду у Сребреници, које је планирано за 2. мај 2024. године у Генералној скупштини Уједињених нација, а чији су спонзори Немачка и друге државе "цивилизованог Запада". 

Поред покушаја да се српски народ прогласи геноцидним, ту су и стални притисци Запада, преко нелегитимног високог представника (симптоматично Немца) Кристијана Шмита, којем у наметању закона и кршењу Устава БиХ и Дејтонског мировног споразума помаже амбасадор САД у БиХ Мајкл Марфи.

Да ли је историја је учитељица живота?

Из Бошњачког народног већа подсетили су на 1992. годину, повлачећи паралелу са почетком рата у БиХ, некако изостављајући чињеницу да је за почетак рата посредно одговоран њихов идеолог Алија Изетбеговић и некадашњи лидер Странке демократске акције, који је одбио Кутиљеров план за БиХ.

Паралелу са тренутним дешавањима и почетком рата у БиХ повукао је и новинар и колумниста Филип Родић. Он није "заборавио", као неки, како је рат у БиХ заправо почео. И све, опет, због наметања закона и одбијања Бошњака да се договоре, заиста подсећа на почетак рата у БиХ, који, нису отпочели Срби.

"У Скупштини тадашње СР Босне и Херцеговине 14. октобра 1991. године водила се жучна расправа о Меморандуму о суверености БиХ чије су усвајање тражили посланици СДА и ХДЗ. Тим документом најављено је неучествовање у савезним установама и неприхватање одлука савезних власти уколико у њиховом доношењу не учествују све чланице СФРЈ, укључујући и Словенију и Хрватску, које су тада већ биле у процесу сецесије. Најблаже речено, овај документ је подразумевао отцепљење БиХ 'преко посредника' (Хрватске и Словеније) и одлучивање већином, без обзира на уставне одредбе о заштити конститутивности три народа. Српска демократска странка на то је одговорила резолуцијом која је предвиђала учешће у установама, али и покретање механизма за самоопредељење конститутивних народа, уколико Хрватска добије међународно признање", пише Родић у овонедељном тексту за "Печат".

Зашто сада подсећамо на ове догађаје од пре 33 године, упитао је Родић.

"Иако је рећи да је историја учитељица живота опште место, из историје треба нешто научити, а данашња ситуација умногоме подсећа на ту из 1991/1992. године. Као што је некада Устав СР БиХ, на који се Караџић у свом говору екстензивно позивао, гарантовао права и конститутивност сва три народа у БиХ, па чак и српском, тако то данас чини Дејтонски споразум којим је стављена тачка на пакао и страдања", истакао је Родић.

Циљ Алије Изетбеговића, због чега је и почео рат, била је унитарна Босна и Херцеговина. У овоме су му здушно помогли западни пријатељи, ако ништа друго, окрећући главу од пакла и страдања који су уследили.

Алтернативна телевизија 24. априла је објавила да међународна заједница има план да се до 2. маја створи велика тензија и пласира што више лажних информација о наоружавању великог броја Срба спремних на сукобе, а главни сарадник у томе им је министар одбране у Савету министара Зукан Хелез.

Позивајући се на добро обавештене изворе, АТВ наводи да се најновија пропаганда огледа у тврдњама да се по Сокоцу и Хан Пијеску наоружавају Срби како би дошло до инцидената уочи седнице Генералне скупштине УН због чега су припадници Еуфора присутни у ове две општине.

Шта се иза брда ваља?

Саопштење Бошњачког националног већа најава је, и готово "идеалан сценарио", за нову намештаљку Србима, попут оне на Маркалама или у Рачку, оцењује за РТ Балкан некадашњи пуковник Контраобавештајне службе Љубан Каран. 

"Јасно је да они непрестано криве Србе за дестабилизавцију БиХ на којој они непрестано раде тиме што непрестано крше одредбе Дејтонског мировног споразума. Без обзира на то што овде у саопштењу нису споменути Срби, алузија је јасна. Они су поново добили крила, неко им не намигнуо у знак одобравања, неко им је рекао да могу да раде ово што раде везано за наводни геноцид у Сребреници. Поново провоцирају Србе. Поново атакују на имовину Републике Српске и у исто време 'упозоравају' да би Срби могли бити ти који ће изазвати немире", указује искусни контраобавештајац за РТ Балкан.

Унитарна БиХ није била само циљ Алије Изетбеговића, већ и његових наследника, потпомогнутих Западом.

"Поново су обећањима или по наговору са Запада, Бошњаци кренули да праве унитарну БиХ, да угасе Републику Српску. Они знају да се то не може догодити без немира, зато за све потенцијалне немире које би, можда баш они испровоцирали и отпочели, унапред окривљују Србе, правећи себи алиби", наглашава Каран.

Заменик министра одбране Александар Гогановић је истакао да не треба дизати политичке тензије, а све је позвао да тему одбране и безбедности не употребљавају у дневно-политичке сврхе.

"Свима нам је заједнички циљ мир и стабилност, те да се крећемо ка ЕУ уз међусобно уважавање и поштовање Дејтонског мировног споразума који је јасно дефинисао да се све одлуке у БиХ морају доносити у складу са договором три конститутивна народа и два ентитета", рекао је он.

Гогановић је подсетио и на недавне неутемељене изјаве о постојању такозваних руских кампова на територији Републике Српске, а сада друштвеним мрежама круже наводни документи о наоружавању Срба, и истакао да ни за једну тврдњу не постоји ниједан доказ релевантних полицијских агенција.

Да ли је Босна и Херцеговина још то балканско "буре барута" које Запад може да "потпали" кад год му затреба скретање међународне пажње са грешака које чини, или смо, од учитељице живота, ипак, нешто научили?