Oд када се обележава, 1. маја 1889. године, грађане више од 150 земаља подсећа на борбу радника за боље услове рада у Чикагу. Историчар Предраг Марковић за РТС каже да је у време првих првомајских прослава у Србији, у 19. веку, било свега неколико радника, али су знали шта су радничка права.
У Србији је прва Првомајска прослава одржана неколико година после чикашких догађаја, тачније 1893. на углу Дечанске и Скопљанске улице, садашње Нушићеве.
Тога дана, већ у осам сати ујутру београдска кафана "Радничка касина" код садашњег Дома омладине била је крцата људима.
Црвенеле су се траке с паролом "Пролетери свих земаља, уједините се!".
Марковић каже да су наши радници знали за светске трендове, да су се окупили свега неколико година након што је Интернационала прогласила Први мај за дан радника.
"То мало радника у Београду и у Србији зна за то шта су радничка права, то показује доста висок политички ниво тадашњих наших радника", додаје Марковић.
Уранци једино остали од Првог маја
После Другог светског рата, каже да се некако чини да се празник рада више славио, али те прославе су врло често личиле на Ђурђевданске прославе, због тога што су они који су славили празник рада, дворишта и тарабе китили цвећем.
Успешни празници, каже Марковић, комбинују старије традиције, па се тако 29. новембар преклопио са свињокољем, по чему заправо људи и памте тај датум.
"Као што се сви верски празници надовезују на празнике старијих вера, тако исто и комунизам, који је био нова вера. Згодно се Први мај преклопио са празником пролећа, то је Ђурђевдан, отприлике, није исти дан, али та атмосфера. Ово што је данас једино остало од Првог маја, то су ти уранци. Значи роштиљање у природи је нека врста означавања почетка, како се клима променила, могуће је да кажемо почетка лета", објашњава историчар.
Протести без ефекта
Ипак, историчар напомиње да некадашњи првомајски протести у Србији нису имали ефекта.
"Прво, генерално протести ретко када имају ефекат, али положај радничке класе се побољшавао у целом свету због низа сложених околности. Сада је положај радничке класе бољи него икад у свету, зато што је несташица радне снаге. И сада свако ко нешто зна да ради рукама у западном свету, у далеко је бољем положају него икада раније у прошлости", сматра Марковић.
Кошутњак традиционално пун
Без обзира што кошава дува на подручју ширег дела града, на Кошутњаку је традиционална гужва.
Шатори, музика, роштиљи, мирис меса већ од раног јутра шири се познатим београдским излетиштем.
Најмлађи међу онима са којима смо разговарали, кажу да су своје позиције заузели већ касно синоћ. Игра се фудбал, бадминтон или само окреће бело месо, роштиљске кобасице и пљескавице.
Слично је и на Звездарској шуми, Ади Циганлији, Авали...