Ракета испаљена са НАТО авиона преполовила је аутобус "Ниш-експреса" који је у том моменту био на мосту код села Лужане, на путу Приштина-Подујево. Сви путници у аутобусу у трену били су спржени, први који су стигли на место трагедије затекли су стравичне призоре, угљенисана и измасакрирана тела. Део спаљене конструкције аутобуса остао је на мосту, други је пао.
Други напад на мост десио се 50 минута касније док су на мосту били људи који су покушавали да помогну онима који су чудом преживели. Погођено је возило хитне помоћи на мосту, један доктор је рањен.
На данашњи дан пре 25 година, 1. маја 1999. године у нападу НАТО авиона на црвени, јарко обојени аутобус "Ниш-експреса", по ведром дану па је пилот добро могао да види шта гађа, погинуло је најмање 40 људи, можда и више од 50. У аутобусу у коме је по неким сведочењима било између 46 и 60 путника преживело је само четворо.
"Половина аутобуса на мосту сасвим је изгорела, у тој половини остала су три или четири угљенисана тела. Друга половина пала је са моста, у њој је седам или осам раскомаданих тела. Поред аутобуса је неколико тела без главе, на 20 метара је рука малог детета. Поред пута лежи комплетан људски мозак, око целог места шири се задах нагорелих људских тела. Део аутобуса на мосту је угљенисан, једино што одудара је јарко црвена боја људске утробе", наводи се у једном извештају новинара "Времена" написаном тог дана.
Мештани који су покушали да помогну унесрећенима причали су после "да је страшно гледати људе како горе, запомажу а не можеш да им помогнеш".
Мештанин Рајко Максић испричао је, пренело је "Време", како је видео авион који понире и како избацује бомбу након чега се чула страховита експлозија и тресак аутобуса који је пао са моста.
Дан касније, 2. маја НАТО је признао одговорност за напад на аутобус, али је речено да је возило "случајно погођено" а да је мета "био мост који се сматрао кључном рутом за снабдевање југословенске војске и специјалне полиције на КиМ". До несреће је, саопштено је тада из НАТО, дошло "упркос максималним напорима да се током ваздушне кампање избегне наношење штете цивилима".
На грачаничком гробљу и данас ће бити служен парастос брату и сестри Николи и Марији Петровић из Грачанице и њиховој баки који су се тог дана затекли и изгубили животе у аутобусу "Ниш-ескпреса". Никола је имао 17, Марија 15 година.
Њихови родитељи, Зорица и Драгиша имали су само њих двоје.
"Све је теже и теже. Савладала је болест. Више ни ми сами не знамо шта ћемо. Немамо снаге да причамо, али морамо да се боримо како се не би заборавило. Сваке године посећиваћемо њихов гроб, како би знали да нису сами, док нас држи снага. Ево, што су урадили зликовци, убице, не знам како се осећа онај који је гађао мост и аутобус пун путника, који је нанео бол не смо мени већ свима. Никако не можемо да се помиримо са тим, што ће жеља да нам остане што одговорни неће одговарати, а убијали су невин народ", испричао је прошле године, на годишњицу трагедије, крај споменика својој деци Драгиша Петровић.
"Лоше су ми мисли пролазиле кроз главу тог дана када сам чула, мислила сам да себи одузмем живот, или да дочекам њих мртве у кући. Тешко ми је што сам све проживљавала сама, али ето живим 24 године, јер да није мене неће имати ко да им изађе на гробље, на Задушнице, да им запали свећу, па сам опет вратила филм да проживим тај дан. Борићемо се док смо на ногама", речи су мајке Зорице забележене прошле године на гробљу у Грачаници.
На месту несреће, на мосту код села Лужане, постављена је спомен плоча, сећање на трагедију. На њој су имена и презимена 31 особе углавном албанске националности који су страдали тог дана.
Имена Марије и Николе и њихове баке на табли нема, уместо тога стављене су три тачке...