Зашто се жури Аљбину Куртију?

"Аљбин Курти има два мотива за журбу", сматра дипломата у пензији Зоран Миливојевић. У разговору за РТ Балкан Миливојевић каже да ситуација на глобалном нивоу не иде у прилог решења које је Курти замислио и да због тога он инсистира да преговори "Србије и Косова морају бити завршени до марта следеће године.

"Рат у Украјини не иде у правцу који би подразумевао брз пораз Русије и брзо решење на глобалном плану у корист западних интереса што би објединило и његове интересе. Са друге стране он има озбиљне унутрашње проблеме, његова политика се не уклапа у реал политику, озбиљно се ради да се ослаби Самоопредељење и његова већинска позиција", сматра овај искусни дипломата.

Наводи да Запад сарађује са опозицијом на слабљењу Куртијеве политичке позиције и ради се на новим изборима којим би се у питање довела и позиција његове партије Самоопредељење и самог Куртија.

Баш због тога се, како се наводи, Куртију жури да предупреди и једну и другу ствар. Косовски премијер нема маневарски простор. 

Запад би да обележи годишњицу сукоба у Украјини 

Аљбин Курти, премијер привремених институција у Приштини, два пута је у последњих неколико дана, најавио март, односно период "пре пролећа 2023. године" као крајњи рок за "свеобухватну нормализацију односа", односно "завршетак преговора између Косова и Србије".

Куртију је јуче одговорио председник Србије Александар Вучић наводећи да је "што се тиче статуса Косова и Метохије" за њега "то питање завршено и то у складу са Повељом УН и Резолуцијом СБ УН 1244".

Тим поводом, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић поучио је да је "крајње време да Аљбин Курти престане да обмањује јавност и суочи се са истином и чињеницом да нема никаквих зацртаних и унапред постављених рокова за норализацију односа Београда и Приштине". 

Зоран Миливојевић каже да термини које  Курти помиње "немају неку озбиљну здраву основу, али су се помињали и чуло се да годишњица `украјинског рата` треба да се обележи, могуће је и на тај начин".

"То се појавило у неким западним изворима, али, није потврђено. У последње време имамо деманти било каквих рокова и мислим да је то реално стање", каже Миливојевић за РТ Балкан.

Додаје да су, у последње време, озбиљан проблем постале теме о којима ће преговорати Београд и Приштина.

"Постоји намера у Бриселу да основа за будуће преговоре буде тзв. европски план или предлог који се базира на Шолц – Макроновом предлогу и да то буде основа која треба да интегрише Бриселски споразум и ЗСО , као и да обједини цео процес преговарања до сада. То је за Србију неприхватљиво и то је потпуно јасно", каже Миливојевић.

Термин "пролеће, март 2023", како сматра Миливојевић, био је у игри до кризе са таблицама и док се није видело да не може да се иде са наметнутим решењима и да Србија не може да се искључи из те целе приче.

"Неки рокови и раније су помињани, није Курти говорио напамет. Сигурно је да има сигнала, да ти рокови негде постоје, да се на њих рачуна. Србија је у том смислу под притисцима. Одустајање од рокова је само спознаја да се ствари не могу решавати преко колена и да се Србија не може тако лако сломити. Јасно је и да глобални контекст иде у прилог да се то не може тако лако решеити. Како се ствари око `Косова` одвијају, у ситуацији колико се то компликује на начин како то Запад покушава, ако то не буде могло, зна се где се то враћа – враћа се у СБ УН, а то Запад покушава да избегне на сваки начин јер се зна да тамо немају никакве шансе", образлаже Миливојевић.

Нервоза расте, хоће да сломе Србију 

"Свет је подељен, ништа се није  променило, није проширен круг санција Русији што је главни индикатор да на глобалном плану нема промене у корист западних интереса. Уколико тога нема, онда је покушај да се питање реши на овом нивоу, на коме Запад контролише процес, дакле, преко ових преговора, или да се Србија сломи. Ако тога нема, јасно је коме се у овом случају жури – ономе ко не добија. Нервоза расте код онога ко није реализовао своје циљеве и ко не добија у текућим околностима. Код Куртија расте нервоза и њему се жури и то је потпуно јасно", закључује Миливојевић.

Зоран Анђелковић, некадашњи председник Привреденог извршног већа Косова и Метохије, подсећа да приче о роковима и различитим датумима слушамо последњих 14 година.

"Курти има право да измишља датуме. Датуми се помињу, што би се рекло, да сањаш о њима. Његове изјаве имају везе са његовим идеолошко – тоталитаристичким и фундаменталистичким ставовома. Наравно да има подршку за крајњи циљ и Америке и Немачке, али, овакви ставови – то је његова опсесија и то није ништа ново", каже Анђелковић.

Западни званичници ћуте, негују своје немирно "дете"

Пада у очи датум за окончање преговора и ћутање европских и америчких посредника, преговарача, Ескобара, Бореља, Лајчака.

"То је је њихово дете које они негују. И све што је било ових дана поводом дана албанске заставе је њихово ћутање. Шта би било да су Србија и Република Српска одржавале скупштине и изнеле такве ставове? Била би саопштења са свих страна. То вам је као кад имате немирно дете, ви сте поносни што је оно добар ђак, а оно бије децу", каже Анђелковић.

Аналитичари у Србији говоре ових дана поново о старом сценарију – притисак на Србију, пријем Косова у УН а затим припајање Косова – Албанији.

"То је стари сценарио. Морамо да се подсетимо да је Аљбин Курти и пре него што је постао премијер привремених приштинских институција у својој канцеларији држао заставу тзв. велике Албаније. То је његова идеолошка потка, а то што нико из света не реагује на такве ставове, пре свега из Европе, иде њима на част", закључује Анђелковић.