Дора Бакојани, известилац Савета Европе за захтев Комитета министара за мишљење о пријави "Косова" за чланство, у ауторском тексту за "Радар", који заправо личи на жалопојку, написала је да, као неко ко је био у Београду током бомбардовања, осећа да јој је нанета неправда и разочарана је због личних напада од стране екстремних гласова.
Ауторка и редова извештаја који иду у прилог уласку тзв. Косова у СЕ, подржаном од стране 83 одсто Парламентарне скупштине, подсетила је да први пут посетила Београд 1993. заједно са оцем, Константином Мицотакисом, тадашњим премијером Грчке.
"У наредних 30 година, имала сам прилику да подржим Србију у свакој улози коју сам преузела, укључујући функцију министра спољних послова Грчке од 2006. до 2009, и председавајућег ОЕБС-а 2009. Када ме је Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) именовала за известитеља за захтев Комитета министара за мишљење о пријави "Косова" за чланство, сви су били свесни мојих посебних веза са Србијом и српским народом", истакла је она.
Додала је да је то тако не само због тога што представља државу чланицу (Грчку) која не признаје независност Косова*, (чије помињање било да је реч о територији, институцијама или становништву, у потпуности је усклађено са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, не прејудицира статус Косова), већ и због, како истиче, њеног рада на европским интеграцијама Србије.
Бакојани наглашава да није потребно бити искусан стручњак да би се схватило да Србија припада Европи.
"Ипак, у последњих неколико година, изгледи за европске интеграције Србије се смањују. Европски савет је у децембру усвојио закључак о најскоријим одлукама у политици проширења, који нису укључивали Србију; Европски парламент гласао је у фебруару да држави треба суспендовати финансијска средства ЕУ због навода о изборној крађи; а Европска комисија изразила је снажно разочарање због застоја у разговору о нормализацији са Приштином", наводи Бакојани.
Она скреће пажњу на "све тешњи однос Србије са Русијом и Кином.
"Последњи случајеви илиберализма, као и анти-ЕУ реторике који се понављају у политичком дискурсу, изазивају велику забринутост. Руководство Србије ме је лично напало. Описана сам као бесрамна издајница која поткопава билатералне односе наших држава. Ништа није даље од реалности. Јавно признање мојим напорима од оца Саве, игумана манастира Високи Дечани, скромно је сведочанство о овоме", додаје Гркиња.
Она подсећа да је СЕ међународна организација, те да "није део Европске уније и да је посвећена искључиво промовисању демократије, владавине права и људских права у Европи".
"Према томе, за разлику од других међународних организација, процес приступања кроз историју је био једноставан (46 од 49 европских држава су већ чланице), зато што је чланство неопходно пре него што грађани добију приступ демократским "алаткама" СЕ. Мој саветодавни, необавезујући извештај, био је искључиво посвећен људским правима, као и потреби да се два милиона Европљана доведе под демократски кишобран СЕ", наводи она.
Нагласила је да је јасно поменуто да Парламентарна скупштина СЕ неће заузети став о томе да ли је "Косово" држава.
"Током свог говора у пленуму, нагласила сам како 'не бих преузела функцију известитеља да ме је Комитет министара обавезао да изразим свој став о томе да ли је 'Косово' држава, и усагласила бих се са ставом своје државе, негирајући било какво разматрање о приступању 'Косова' организацији", закључила је Бакојани у ауторском тексту за недељник "Радар".