У новој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић разговарала је с новинаром, политичаром и послаником у Скупштини Србије Александром Павићем из покрета "Ми, снага народа" о расколу у "Ми, глас из народа", али и у опозицији, затим о новој Влади Србије, јунским изборима у Београду, као и о томе да га је недавно цитирао "Њујорк тајмс".
Најпре, наравно, на тему поделе покрета који је забележио велики резултат на децембарским изборима, Павић каже да разлази у политици нису ништа необично, али да је у Србији то доживљено мало трагичније јер су полагане идеалистичке наде у њих као вансистемску организацију без професионалних политичара. Управо на њиховом примеру, како каже, показала се народна пословица да тек кад човек добије мало власти, знаш какав је, као и да сам себе упозна.
"Бар три недеље смо били најпопуларнији политички ријалити у земљи. Има то и добрих страна, јер сад сви знају за нас. Као што кажу у Америци, и негативан маркетинг је маркетинг. Ипак, није све морало да изађе у јавност, био сам бесан због тога. Требало је све урадити елегантно, а не преко саопштења у којем није изнета цела истина, па смо морали да реагујемо. Ова петорица су испали тужибабе, а ја нисам волео тужибабе ни у основној школи", објашњава Павић.
Што се тиче састава нове Владе Србије, која је управо изабрана, каже да му смета баш тај континуитет исте, те да су "Ми" и ушли у политику јер им се не допада концепт и правац куда све ово иде.
"Многи људи из претходне владе су остали. Рецимо на пољу енергетике, могу да причају шта хоће, али све иде у правцу приватизације ЕПС-а. Друго, Милош Вучевић је водио Министарство одбране које сада ради на куповини 'рафала' од Француске, а то је корак ка НАТО-у без референдума. Укратко усмераваш стуб свог ваздухопловства на НАТО земљу – на обуку пилота, на резервне делове, на системе, ракете, на софтвер који могу да ти искључе за време рата а једине земље с којима можеш да заратиш су НАТО државе, осим ако ипак не планираш да се интегришеш у Алијансу", прецизира гост "Релативизације".
У сусрет београдским изборима, за које се каже и да су делом расписани због њиховог покрета јер нису ушли у коалицију са СНС-ом, Павић примећује да су сада избрисани с националних фреквенција, али да их ретко зову и с других медија.
Ови избори не личе ни на шта
Такође, њихова предизборна кампања разликује се од осталих, посебно што су вратили у државни буџет око пола милиона евра које нису потрошили за децембарске изборе, и у томе су били једини.
"Ово су специфични избори, ово не личи ни на шта, ко бојкотује, ко не бојкотује, људи су збуњени, теже смо анимирали људе при сакупљању потписа, иако сам чуо пре месец дана да стојимо дупло боље него 17. децембра – подржава нас око 9,5 одсто бирача. Не може се имати исти тон као кад је регуларна кампања. Нећемо имати спотове, нисмо имали маркетиншку агенцију за прошле изборе, сумњам да ћемо и за ове. То смо што смо и онима који су гласали за нас то и одговара. Људима је доста конзервираних, готових политичких производа", истиче гост Љиљане Смајловић, те додаје да остају тврди, подсећајући да су једини бојкотовали све колегијуме Народне скупштине.
"И раније смо рекли да нећемо учествовати у колегијумима где се расправља о захтевима странаца који су везани за наш изборни процес и политички систем. А посебно кад су се појавили Црта, Цесид, Транспаретност. То је унижавање Народне скупштине, њих нико није бирао, а зна се ко их финансира, то им пише, УСАИД, Сорош, амбасаде Велике Британије, САД, Норвешке…", прецизира Павић.
На тему расцепа у опозицији, каже да се ту дешавају закулисне радње, којима је доста кумовао амбасадор САД у Србији Кристофер Хил, а чији је утицај овде "малигни", а не руски који, по његовим речима, није ни видео – заправо, руског утицаја има премало.
Ми смо реметилачки фактор
"Верујем да постоји неки договор власти и опозиције и то из оних класичних шема прављења тезе и антитезе ради контролисања политичког живота. Трећи фактор је ту реметилачки, ми смо тај трећи фактор који настоји да ојача", додаје Павић.
Коментаришући гласове из опозиције који наводе да ће дешавања око резолуције о Сребреници нашкодити Вучићу, каже да иако је председникова политика у многим стварима ужасна, неприхватљива, поготово што се тиче Косова и Метохије, није он измислио тему Сребренице, нити је он покренуо питање нове резолуције у УН.
"То нам је наметнуто. Ко год прати ситуацију, јасно му је да се преко Куртија и лажног високог представника Шмита притиска цео српски корпус с обе стране Дрине, плус у Црној Гори, и да је то део тзв. незавршеног посла НАТО-а о којем они говоре годинама а сада хоће да га заврше зато што им се руше позиције на Истоку. И сад ти зато што мрзиш Вучића хоћеш да непријатељ заврши посао. Ако Вучић пружи подршку Додику, подићи ће се међу народом и то неће моћи да се критикује", прецизира Павић.
Додаје да су као посланичка група послали дописе на више од сто амбасада у вези са Сребреницом, и то на мисију у УН, а да су пре тога исто урадили и у Савету Европе, и у томе били једина група која је допринела дебати у СЕ против пријема лажне државе Косово.
"Инсистирамо на томе да смо опозиција власти, а не држави. Ми бранимо државу. Можеш ти и да мрзиш оне који воде државу, али браниш државу. Косово и Метохија су државно питање, Република Српска такође, Сребреница, па то се тиче свих нас", истиче Павић.
А што се тиче занимљивости у вези с "Њујорк тајмсом", то јест о цитату његових речи са првог заседања новоизабране скупштине о противљењу уступања зграде Генералштаба зету Доналда Трампа, каже да су им се спојиле агенде.
"Било ми је забавно јер смо 'Њујорк тајмс' и ја на супротним странама у свему. Сви знају колико сам јавно подржавао Трампа, али то нема везе с Генералштабом. Страшно сам против тога, то не сме да се дозволи, а 'Њујорк тајмс' то помиње јер хоће да подрива Трампа. Ако одустану од Генералштаба, нећемо имати проблем. А што се тиче новог председника САД, од овога сада не може бити горе", закључује гост нове епизоде "Релативизације".