Четврти дан нема из Владе Црне Горе ни потврде ни демантија изјаве немачког експерта за спољну политику и саветника Милана Нича, који је почетком недеље изјавио како му је црногорски премијер Милојко Спајић рекао да Црна Гора "неће бити коспонзор резолуције УН о геноциду у Сребреници, али ће ту резолуцију подржати".
Између чекића и наковња, става доброг дела сопственог народа и притиска дела НВО сектора, западних амбасадора у Подгорици, притиска бошњачких удружења која су црногорском руководству упутила отворено писмо са захтевом да усвоје, али и буду коспонзори резолуције УН о Сребреници, црногорска влада за сада је изабрала ћутање.
Премијер Спајић одбио је прошле недеље да се изјасни о овом питању.
"Ово је једно питање због којег сви сада треба да застанемо и размислимо", све је што је Спајић пре седам дана и који дан пре још недемантованог разговара са Миланом Ничом рекао одговарајући на питање новинара.
Тек за нијансу у одговору на исто питање јаснији је био председник државе Јаков Милатовић.
"Што се тиче Сребренице, ја мислим да Црна Гора има званични став. Да ли је Влада промијенила мишљење у односу на постојећи став? То је питање за Владу", рекао је Милатовић.
Председник државе који је на ову функцију изабран прошле године, пресудно рекло би се захваљујући и гласовима оних који се у Црној Гори изјашњавају и осећају као Срби, овом изјавом мислио је на "Резолуцију о забрани негирања геноцида у Сребреници", коју је годину дана после промена 30. августа 2020. године у Скупштини Црне Горе изгласао део тридесетоавгустовске већине уз помоћ ДПС, СДП-а, СД-а, Бошњачке и албанских странка, а против били само посланици ДФ-а.
"Забрањује се јавно негирање постојања или умањење геноцида у Сребреници. Потврђује се решеност државе Црне Горе да у будућности спречи геноцид и друге озбиљне злочине", наведено је у тада усвојеној резолуцији којом је Скупштина Црне Горе и фактички потврдила да је у Сребреници 1995. године почињен "геноцид".
На седници Скупштине Црне Горе тада је смењен министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић због "негирања геноцида у Сребреници".
И док се Милатовић позива на резолуцију коју је усвојила НС ЦГ, председник овог највишег законодавног тела у Црној Гори Андрија Мандић каже да би "гласањем за резолуцију о Сребреници у Уједињеним нацијама, Црна Гора прикачила етикету геноцидности целокупном српском народу".
"Чак смо имали и реакцију председника Црне Горе који констатује да Црна Гора "има своје ставове", претпостављам да жели да подсети на раније усвојену Декларацију у Скупштини Црне Горе. Од тада, па до избора председника, много тога се десило, а не сме да заборави да је српски народ одлучио управо те изборе", отворено је поручио Андрија Мандић.
У међувремену, у очекивању званичног става Владе, Милојку Спајићу на адресу стигла је подршка "Мајки Сребренице" које су пошто је објављена изјава Милана Нича поручиле да су "захвалне црногорском премијеру Милојку Спајићу што је донео одлуку да Црна Гора подржи резолуцију Уједињених нација о Сребреници".
Против резолуције отворено је ових дана иступио и председник Демократске народне странке Милан Кнежевић, један од вођа коалиције која је у Скупштини ЦГ подржала избор Владе Милојка Спајића. По Кнежевићу, "резолуција има најмање везе са жртвама".
"Намера јесте да се резолуцијом о Сребреници свим Србима, мртвима, живима и још нерођеним, стави 'калашњиков' геноцида у руке како би га носили до краја света и натраг. Црна Гора мора гласати против, не само због Србије, него због себе, јер уколико буде гласала за резолуцију, осудиће и саму себе на геноцидност", рекао је Кнежевић.
"Нажалост, нисам изненађен том најавом и мислим да ћемо ту изјаву ускоро добити и у званичној форми од стране Владе Црне Горе", изјавио је пре пар дана за РТ Балкан председник "Слободне Црне Горе" Владислав Дајковић.
За то време премијеру Спајићу време неумитно цури и приближава се тренутак када ће морати да се изјасни да ли подржава став оних чијим гласовима је добрим делом изабран на функцију или став западних амбасада и НВО у Подгорици.