Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Порфирије нагласио је у Васкршњој посланици да "све што чинимо добра ради, сваки труд, прегнуће и самопрегор, свака жртва, свака суза и сваки поднети бол добили су смисао у вечности тријумфом живота над смрћу, Васкрсењем Господњим".
Истиче да смо у ове празничне дане сведоци да "око нас одјекује неутешни плач мајки за пострадалом децом, деце за пострадалим родитељима, браћом и сестрама, жена за изгинулим мужевима, и тај плач раздире груди припадника многих народа, а међу њима и нашега, српског народа".
"Насиље се врши и мимо ратова, јер у времену у којем живимо ни одсуство рата – а рат је, нажалост, вазда ту – није гарант истинског мира; злочини и насиље су постали део свакодневице. Жене, којима је Господ дао част да буду прве благовеснице Његовог Васкрсења, најчешће су жртве насиља. Кроз страдања жена страдају и целе породице. Деца су, на жалост и срамоту света који се лицемерно хвали 'демократијом' и 'људским правима', жртве злочина и у рату и у миру. Уза све то, ми људи смо све више безвољни и апатични, себични и равнодушни према туђој невољи, према страдању ближњих, па се с правом можемо запитати: није ли већ наступила гнусоба опустошења о којој говори свети пророк Данило? Другим речима, не живимо ли већ увелико не у такозваном постхришћанском свету већ у антихришћанском или, штавише, антихристовском свету, свету без вере, морала и начела?", наводи се у посланици.
Говорећи о српском страдању кроз историју, односно ношењу крста нашег народа, подсећа на Први светски рат када смо, у односу на број наших сународника, били највећи страдалници света. Указује да је страдање настављено и у Другом светском рату, када су, "у злогласној и срамној Независној Држави Хрватској, прављени логори чак и за нашу децу у којима су деца умирала од глади, студени, болести и злостављања".
"Само су код нас, у окупираној Србији, под митраљеским мецима немачких нациста после школских часова умирале чете ђака у једном дану. Страдали смо у сваком засеоку, селу, граду. Истинитост тога страдања нису морале да потврђују наметнуте аморалне резолуције: њих су сведочила сама страдања, без лажних сведока у лицу непосредних потомака и посредних следбеника извршилаца стварног геноцида.
Као пастири словеснога стада Христовог, са жаљењем подсећамо све на чињеницу да је свет у коме живимо заборавио геноцид над српским народом у двадесетом столећу, као и у вековима који су му претходили. Свако друго брдо на местима где живе Срби својеврсна је Голгота", истиче се у посланици.
Резолуцијом о Сребреници не обазиру се на злочине над Србима
Предлагачи резолуције о "геноциду у Сребреници" покушавају српски народ да прогласе починиоцем геноцида, истиче се у посланици, као и да се не обазиру на злочине почињене над српским народом у њеној околини.
"Због тога данас снажно подижемо свој глас и указујемо на апсолутну неистину и покушај небивалог историјског ревизионизма, у коме се настоји да простом инверзијом српски народ, жртва вишеструких геноцида и етничког чишћења, буде проглашен за починиоца геноцида. Не умањујемо размере злочина у Сребреници, али, као православни Срби, не прећуткујемо ни злочине над српским народом у околини Сребренице", навео је патријарх Порфирије.
Нажалост, истакао је, "на те злочине по српским селима у којима су затиране целе породице и који су се континуирано дешавали од 1992. до 1995. године, не обазиру се предлагачи резолуција".
"По њима, постоји ексклузивно право на жртву и бол због исте. По нама, све невине жртве су невине жртве, биле оне муслиманске или хрватске или пак српске, што 'мудро' прећуткују савремени ревизионисти и непријатељи историјске истине, који својим наметањем ексклузивног права на бол и жртве, остављају свима нама који живимо на овим просторима камен спотицања за будућност", упозорио је патријарх Порфирије.
"Теши нас и успокојава чињеница да припадамо народу који је у годинама мира, које су долазиле после страшних времена смрти, следећи Јеванђељу Васкрслога Христа на коме је утемељен, праштао дужницима својим, а са припадницима других народа желео и настојао да изгради бољу и заједничку будућност", наводи се у посланици.
Срби на КиМ живе у такозваном миру
Патријарх Порфирије у посланици говори и о Косову и Метохији наводећи да је то су колевка и дом српског народа, у којем је исплео венац храмова.
"У природи створеног бића је садржана његова повезаност са светом, са природом, односно са земљом на којој живи, која је његова колевка, дом и место погреба. Косово и Метохија су и наша колевка и наш дом. На Косову и Метохији, у Старој Србији, налазе се наши живи и наши покојници. Мртвих нема. Ми смо Црква живих. Ми смо хришћански народ, народ Голготе и Васкрсења", навео је патријарх Порфирије.
"Ми смо народ хришћанског идентитета израженог кроз задужбине, које чине најгушћи молитвени венац храмова на свету, венац који смо исплели на Косову и Метохији", навео је.
"И то је истина што на гори стоји. Ту се преплићу наша прошлост, садашњост и будућност. Јер, ова света и крсноваскрсна земља за нас није обична територија него управо она света земља из које ће се пробудити и васкрснути наше 'поље сухих костију'", нагласио је патријарх Порфирије.
Позвао је да се "увек молимо и да будемо уз нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији, који су живи израз наде, љубави, трајања и претрајавања у Распетом и Васкрслом Христу Господу, уз њих који су мета насиља само зато што су православни хришћани, православни Срби, што су своји на своме".
"Они живе у такозваном миру, у 'миру' у којем нема слободе, у 'миру' у којем има само страха и неправде. Опет смо, као и много пута раније, суочени са недаћама и притисцима, али су нам свагда на уму речи светога пророка Наума: 'Ако и јесу у сили и много их има, опет ће се исећи и проћи'", поручио је патријарх Порфирије, поводом Ускрса који се по Јулијанском календару слави у недељу, 5. маја.