"Умро је друг Тито. То су вечерас саопштили Централни комитет Савеза комуниста Југославије и Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије радничкој класи, радним људима и грађанима, народима и народностима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије", гласила је вест која је одјекнула у целом свету тог 4. маја 1980. године.
Доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосип Броз Тито преминуо је на данашњи дан пре 44 године, у 15.05 часова, у Клиничком центру у Љубљани и то три дана пред свој 88. рођендан.
Он је у јануару примљен у болницу због проблема са циркулацијом, а пре смрти му је ампутирана нога, на шта није хтео да пристане док год је био свестан. Већ од средине фебруара, био је у вештачкој коми.
Вест о Титовој смрти Југословенима саопштио је спикер Телевизије Београд Миодраг Здравковић, преноси РТС.
Ковчег са Титовим посмртним остацима стигао је сутрадан Плавим возом из Љубљане, преко Загреба, у Београд. Три дана касније, сахрану је присуствовало 700.000 људи, међу којима је било 209 државних делегација из 128 земаља света.
Био је то најпосећенији погреб неког државника у 20. веку, коме су последњу пошту одали 31 председник државе, 22 премијера, четири краља, шест принчева и 11 председника националних парламената – између осталих и Маргарет Тачер, потпредседник САД Волтер Мондејл, Индира Ганди, Хосни Мубарак, Садам Хусеин, Леонид Брежњев, Николај Чаушеску, шведски краљ Карл XVI Густав...
Тито је сахрањен у Кући цвећа на Дедињу, а од 2013. године поред њега почива и супруга Јованка.
Титов гроб је, уз оближњи Музеј Југославије, још увек одредиште бројних туриста, посетилаца и поштовалаца из бивших југословенских република и целог света.
Биографија беспрекорног комунисте
Јосип Броз Тито је рођен у Кумровцу у тадашњој Аустроугарској 7. маја 1892. године. У то време постао је најмлађи водник аустроугарске војске, а за време Првог светског рата су га ранили и заробили Руси, па је завршио у радним логорима у Русији.
Након Октобарске револуције, 1920. године вратио се у новоосновану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и у Загребу се учланио у Комунистичку партију.
По избијању Другог светског рата, постао је вођа Партизанског покрета отпора, а након његовог завршетка лидер Југославије у којој је успостављен нови друштвено-политички поредак.
Био је председник Владе од 29. новембра 1945. године, а после 1953. председник Савезног извршног већа и председник Републике. Када су годину дана касније те функције раздвојене, до краја живота је био председник Републике, а од 1974. године и председник Председништва СФРЈ.
Имао је чин маршала Југославије и положај врховног команданта Југословенске народне армије. Један је од оснивача Покрета несврстаних, а извесно време обављао је и функцију генералног секретара.
Годишњица у Кумровцу
У Кумровцу је данас обележена 44. годишњица смрти Јосипа Броза Тита полагањем венаца и паљењем свећа.
Уз споменик испред Титове родне куће венце су положиле бројне делегације.
Председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА) Фрањо Хабулин изјавио је да сматра да Загорје и Хрватска имају човека којим се могу поносити.
"Тито је био пре свега револуционар, човек који је покренуо народ на општенародни оружани устанак против окупатора, али и против њихових слуга, домаћих квислинга свих боја, у Словенији од бјелогардејаца, усташа, четника и тако даље. И као војсковођа успешно је водио народно-ослободилачку борбу до коначне победе над антифашизмом на нашим просторима", рекао је Хабулин.
Жупан Колар изјавио је да и овога пута својем Загорцу поклањају минут тишине "за оно што је направио добро кроз свој живот и оставио траг у историји".
"Победник у Другом светском рату, војсковођа, '48. јасно и одлучно 'не' Стаљину, '74. године Устав који је омогућио Хрватској да има правни темељ да прогласи самосталну државност, доста за један живот, за једног човека, огромна ствар", навео је Колар, преноси Танјуг.
Начелник Општине Кумровец, Роберт Шплајт рекао је да су и овог пута организовали богат програм обележавања годишњице Титове смрти.
"Људи долазе овде у Кумровец да се присете старих времена, историје која је иза нас, а не да идеализују и да буде неку причу бивше државе и враћају духове из прошлости", казао је Шплајт.