За неколико недеља биће отворен први екстериторијални камп за избеглице у надлежности Европске уније – италијански избеглички камп на албанској територији. Ипак, мало је вероватно да ће камп бити отворен 20. маја, као што је најављено, пре свега јер изградња не не напредује по плану.
Како пише "Дојче веле", нису сви задовољни због споразума који су у новембру прошле године потписали италијанска премијерка Ђорђа Мелони и њен албански колега Еди Рама, а најгласнији у критици управо су активисти организација за заштиту људских права.
Шта предвиђа споразум?
Споразум предвиђа да избеглице које италијанска обалска стража открије у међународним водама испред обала Италије, а једва имају шансу да добију азил, буду пребачене у избеглички камп у Албанији.
Италија је после тога отпочела градњу прихватног кампа за 3.000 људи, који ће у Албанији проћи кроз цео италијански поступак провере њиховог захтева за азил.
Ако се захтев одбије, те особе би одмах морале да буду враћене у земљу порекла.
Безброј нерешених питања
За сада се не зна тачно колико овај пројекат кошта. Италијански медији наводе суму од 650 милиона евра у наредних пет година. Опозиција у проценама иде и до милијарде евра. Али не постоје званични подаци.
И процедура је спорна. Људи који имају добре изгледе да остану у Италији или болесни људи били би транспортовани директно у Италију, а не у Албанију.
Поставља се питање на који начин ће италијанска обална стража на мору установити идентитет или здравствено стање избеглица? Они обично немају личне документе са собом, а сви људи су после неколико дана боравка на мору поприлично исцрпљени.
Исто тако је упитно придржавање свих стандарда заштите људских права у кампу на албанској територији. Високи комесаријат Организације уједињених нација за избеглице (УНХЦР) критиковао је чињеницу да у протоколу договора између Ђорђе Мелони и Едија Раме стандарди правне државе нису споменути.
Потпуне непознанице
Већ постоје сумње у погледу италијанских кампова за особе којима је одбијен захтев за азил.
"Боравишни центри за репатријацију" (ЦПР) су потпуна непознаница.
Тереза Флорио је волонтер који ради са избеглицама у кампу за репатријацију у Милану.
Она за портал "Дојче веле" показује снимке који наводно потичу из те установе. Могу да се виде насиље, умиривање људи на тешким лековима. Она каже да су покушаји самоубиства и самоповређивање свакодневна појава. Флорио додаје да је то једини начин да се побегне од околности које тамо владају.
Свако кога у Италији ухапсе без важећих докумената, може бити задржан и до 18 месеци у камповима предвиђеним за особе које чекају депортацију.
Такви центри формално нису затвори, али према Терези Флорио, управо је то проблем.
У затворима владају извесни правни и медицински стандарди. А ови центри су приватне установе које се отварају по налогу државе. Стандарди су знатно нижи, а контроле спорадичне.
Контакт адвоката и особе коју желе да депортују обично је могућ само телефоном или видео-везом, уз временско ограничење.
Посете су скоро немогуће. Флорио каже да у таквим центрима стално долази до кршења основних људских права. Она се боји да ће услови у албанским центрима бити још гори, јер ће бити још мања могућност провера које врше невладине организације. Она додаје да нису разјашњене ни надлежности у случају кампа планираног у Албанији. Ни у Италији нису баш јасни детаљи плана, а још мање шта ће Албанија тиме добити.
Албанија се сећа италијанске помоћи 1991. и брода "Влора"
Албански премијер у трећем мандату Еди Рама течно говори италијански. Наводно су он и Ђорђа Мелони у срдачном приватном сусрету склопили договор на основу старог пријатељства две земље. Осим тога, Албанија се нада подршци у приступном процесу за чланство у Европској унији. Рама наглашава да италијански камп неће донети финансијску добит.
Италија је обавезна да покрива текуће трошкове и да уплати 37 милиона евра на посебан рачун којем неће имати приступ, за случај да не испуни своје обавезе.
Иначе, за италијанско особље кампа надлежни су искључиво италијански судови.
Изгледа да бројни Албанци размишљају као њихов премијер и благонаклоно гледају на споразум. Тесна сарадња са Италијом буди сећање на 1991. када су хиљаде Албанаца побегле у Италију која их је примила. Слика препуног брода "Влора" са албанским избеглицама тада је обишла свет.