"Аутократски лидери Мађарске и Србије поставиће црвени тепих за Кинеза Сија током његове турнеје по Европи", пише америчка агенција Асошиејтед прес, најављујући посету кинеског председника државама које агенција описује као "пријатељске према Кини и блиске руском председнику Владимиру Путину".
Заборављајући притом да помене да је црвени тепих Си добио и од једног од лидера "демократског" Запада Емануела Макрона приликом посете Паризу.
"Пошто су мејнстрим европски лидери водили протекционистичке политике како би ограничили утицај Пекинга и Москве на континенту, владе националистичких конзервативних лидера Виктора Орбана из Мађарске и Александра Вучића из Србије удварале су се економским везама са Кином , позивајући на велике инвестиције у инфраструктуру, производњу, енергетику и технологије", наводи ова агенција, у добром старом маниру западних медија етикетирајући српског и мађарског председника као "аутократе".
Што можда и не треба да чуди, будући да такве етикете пришива и амерички председник Џозеф Бајден - који је без икаквог устезања и кинеског председника Си Ђинпинга назвао "диктатором".
Јер, свака власт која покушава да води избалансирану спољну политику – одржавајући везе и са Истоком и са Западом, аутоматски се , на западној страни света назива "аутократијом" или "диктатуром".
У Србији, како се наводи, "Кина газдује рудницима и фабрикама, док су милијарде додатних инфраструктурних кредита финансирале путеве, мостове и нове објекте".
Подсећа се да Мађарска и Србија имају споразум са Пекингом о модернизацији железничке пруге Београд- Будимпешта, која је део Иницијативе "Појас и пут" за повезивање са луком Пиреј у Грчкој коју контролишу Кинези као улазном тачком за кинеску робу у централну и источну Европу.
Највећи део пројекта, чији се завршетак очекује 2026. године, финансира се из кредита кинеских банака.
Према истраживачкој лабораторији "Ејд дејта" на коју се позива АП, кинески зајмодавци су између 2000. и 2021. године издали зајмове у вредности више од 22 милијарде долара за девет земаља централне и источне Европе.
Од те суме, тврди АП, 9,4 милијарде долара отишло је у Мађарску, а 5,7 милијарди за Србију, што је више него у односу на друге земље у региону.
Стручњак за Кину и ванредни професор на Универзитету Корвинус у Будимпешти Тамаш Матура, тврди за АП да је мађарски "агностицизам према пословању са земљама са лошим демократским стањем и људским правима" – отворило главна ЕУ врата за Кину.
Инсинуирајући притом да је Кина та земља – "лошег демократског стања".
"Мађарска влада је последњи прави пријатељ Кине у целој ЕУ", каже Матура.
Једна од главних предности за Кину од успостављања база унутар ЕУ је избегавање скупих царина, додаје агенција.
Европска комисија, како се наводи разматра повећање дажбина на увоз кинеских електричних возила, док је Мађарска, међутим, у децембру најавила да ће један од највећих светских произвођача електричних возила, кинески БИД, отворити своју прву европску фабрику за производњу електричних возила на југу Мађарске, што би, како оцењује АП, могло да угрози конкурентност аутомобилске индустрије на континенту.
Мађарска је, такође, додаје се, створила повољно инвестиционо окружење за Кину, пружајући издашне пореске олакшице, субвенције и инфраструктурну помоћ кинеским компанијама, као и помажући им да се снађу у мађарској бирократији.
"Они постављају црвене тепихе и добијају све по мери владе. И то је огромна предност", рекао је Матура за АП, не прецизирајући какву је корист "извукао" црвени тепих који је поставио Макрон.