Савет Европске уније је дао коначно зелено светло за успостављање Фонда за реформу и раст за Западни Балкан, новог инструмента за подршку реформама у вези са ЕУ и економском расту у региону.
Овом одлуком су окончане све процедуре и непосредно након објављивања у Службеном гласнику ЕУ, одлука ступа на снагу, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).
Од тог тренутка, партнери са Западног Балкана ће бити позвани да поднесу своје Реформске агенде Комисији, излажући социо-економске и фундаменталне реформе које планирају да предузму у наредне три године.
Главну реч у одобравању финанцијских средстава имаће државе чланице ЕУ.
Исплате ће се вршити два пута годишње, под условом да партнери испуне квалитативне и квантитативне кораке наведене у њиховим Реформским агендама.
Када предуслови за подршку нису испуњени или више нису испуњени, ЕУ може одлучити да обустави ослобађање средстава.
План раста за Западни Балкан покриваће период између 2024. и 2027. године, а планира се да се за земље региона обезбеди шест милијарди евра.
Од ове суме, две милијарде евра су у облику грантова односно бесповратне помоћи, а преосталих четири милијарде евра у облику зајмова са веома повољним ратама.
У саопштењу који је издао Савет ЕУ се истиче да је главни циљ да се подржи усклађивање партнера са Западног Балкана са вредностима, законима, правилима, стандардима, политикама и праксама ЕУ, у циљу будућег чланства у ЕУ.
Финансијским средствима се планира да се подржи низ социо-економских и основних реформи, укључујући реформе које се односе на владавину права и основна права.
Посебна пажња треба да се посвети томе како ће земље Западног Балкана међу мерама у Реформској агенда допринети прогресивном и континуираном усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Општи предуслови за подршку ЕУ у оквиру Плана раста обухватају наставак подршке и поштовања ефикасних демократских механизама, укључујући вишестраначки парламентарни систем, слободне и поштене изборе, плуралистичке медије, независно правосуђе и владавину права, као и гарантовање поштовања људских права, укључујући права мањина, наводи РСЕ.
Србија и тзв. Косово имају услов више, а који се односи на нормализацију односа.
Према усвојеној одлуци, преноси РСЕ, "да би ове две земље имале корист од Плана раста, оне се морају конструктивно ангажовати са мерљивим напретком и опипљивим резултатима у нормализацији својих односа у циљу потпуног спровођења свих обавеза које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији и Анекса примене, као и све претходне споразуме о дијалогу, те да се укључе у преговоре о Свеобухватном споразуму о нормализацији односа".