Србија и Балкан
Где има дима, има и ватре: Зашто је Стејт департмент муњевито демантовао вести о Ескобаровој смени
Америчко министарство спољних послова иначе се не бави реплицирањем на наводе медија, али је, у случају Ескобара, пожурило да истакне да је реч о ротацији, а не и смени
Ротација, или смена, каква год да је "судбина" која задеси америчког изасланика за Западни Балкан Габријела Ескобара сигурно је само да су му дани у овој улози одбројани, и да ће у наредним данима, како каже Стејт департмент, добити нову функцију.
Чињеница је, међутим да се његова "транзиција" (како то рече Министарство иностраних послова Америке), дешава у сенци скандалозних медијских извештаја о сукобу интереса, због којих је морао да реагује чак и Стејт департмент.
Портал "Фронтлајнер" је, наиме, недељу је објавио да је Ескобар разрешен дужности изасланика САД за Западни Балкан након истраживања тог медија у ком су, како се тврди, "откривени потенцијални сукоби интереса и доведен у сумњу Ескобаров дипломатски интегритет".
Стејт департмент је ове информације о смени демантовао муњевитом брзином, наводећи за Танјуг да ће у наредним недељама, у оквиру "редовне ротације", Ескобар добити нову функцију, као и да су наводи Вудија Џимшитија (уредника 'Фронтлајнера' албанске националности), лажне.
"Фронтлајнер", међутим, нити је познат нити читан сајт, па је тешко не чудити се потреби америчког министарства спољних послова да се уопште и обазире на вести које овај портал пласира.
Дугогодишњи новинар РТ Америка и аутор емисије "Глас из Америке" Небојша Малић примећује да Стејт департмент нема навику да демантује наводе медија — а поготово не маргиналних портала — па је по његовом виђењу ово необична ситуација.
"Јесте да је Ескобар испао неспособан и немоћан јер није спречио Куртијеву самовољу, али САД нема обичај да због тога смењује дипломате. Нешто се дешава у Вашингтону; сетите се недавног тајанственог пензионисања Викторије Нуланд. Знаћемо по Ескобаровом следећем задатку да ли је у немилости или је добио унапређење. Уосталом, не би му било први пут да се повлачи са ових простора — овде је први пут службовао од 1998 до 2001 и исто тако напрасно отишао", закључује Малић.
Политиколог Александар Павић каже да реакција Стејт департмента "одаје нервозу и нечисту савест".
"Да је у питању неки мејнстрим медиј, попут рецимо 'Њујорк тајмса'', па да разумемо деманти, али њихово коментарисање оваквог медија указује на суштинску тачност онога што демантују. Постоји оно правило да ниједна вест није проверена док није демантована, па мислим да је то сад случај. Незванично је, иначе поприлично познато да је Ескобар још деведесетих био склон томе да ради у свом приватном интересу", појашњава Павић.
Сједињене Америчке Државе никада неће признати да Ескобара смењују, јер то би, према Павићевим речима значило да је он био неуспешан, а Американци "никад не могу да дозволе себи да буду неуспешни".
"Оптужбе да је он на Балкану био у интересним везама можда указују и на то да Стејт департмент жели да заузме тврђу линију према нама и да не трпи никога ко је чак и под сумњом да је 'омекшан' аранжманима које прави са локалним властима. То говори да можемо очекивати да Ескобара замени неко тврђи", каже Павић, што можда и потврђује чињеница да један од главних америчких јастребова, Данијел Сервер, досадашњем изасланику за Западни Балкан, замера управо то што није довољно "тврд" у односу према Србији.
Саговорник РТ Балкан оцењује да Американцима на дипломатском плану ништа не иде на руку, да губе ауторитет, као и да њихове претње и уцене немају тежину коју су имале раније.
Данас није лако спроводити америчку политику и бити амерички дипломата. У много чему се, каже Павић, показало да је Америка тигар од папира, тако да, "џаба дипломатама знање и умеће ако иза себе немају ауторитет и кредибилитет земље коју заступају".
"Речито је и то што је уредник Фронтлајнера Албанац, што говори о незадовољству албанског лобија. Они сматрају да је само тврда линија и наредбодавни тон Београда рема Вашингтону прихватљив, тако да може да се деси и да је Ескобар само колатерална штета јер Вашингтон не успева да спроводи своју политику штапа (највише) и шаргарепе, као некад. Они би волели да могу да васкрсну Медлин Олбрајт или Холбрука, али сат је немогуће вратити и онај ко је отишао у пакао не може васкрснути", закључује Павић.
