Економиста Бранко Милановић на 25. годишњицу од НАТО бомбардовања Амбасаде НР Кине на Новом Београду, оценио је да никада нећемо сазнати да ли је кинеско велепосланство намерно гађано, или не.
Један је од водећих светских експерата за теме сиромаштва, неједнакости у расподели дохотка и социјалне политике, професор на Градском универзитету у Њујорку и аутор дела "Глобална неједнакост" и "Капитализам, сам" на свом Икс профилу пружио је неколико аргумената како би доказао да су, гађање кинеске амбасаде са три пројектила и смрт тројице новинара, мало вероватно била случајна.
Он је бомбардовање кинеске амбасаде чак довео и у везу са жељом Алијансе и Запада да се ликвидира тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић.
"Ово је била једина зграда која је погрешно циљана у 78 дана веома прецизног бомбардовања", први је разлог због ког сумња у могућност да се радило о грешци.
Додаје да је тобоже мета НАТО-а била финансијска институција (банка која је давала кредите, између осталог, за продају наоружања у власништву СФРЈ). Даље објашњава да та банка више није радила, да је Србија банкротирала, те да није могла да даје кредите било коме.
"У питању је једина финансијска институција која је наводно била мета", објашњава Милановић.
Даље своју сумњу у наводну НАТО грешку при гађању оправдава чињеницом да су кинеска амбасада на Новом Београду и банка по изгледу веома различите, да су другачије позициониране, прва се налази под углом, усамљена је и ограђена оградом и гледа ка реци, док је друга удаљена 150 метара преко ауто-пута са шест трака и смештена је уз другу зграду.
"То су различите зграде, не само када их упоредите, већ и у случају да имате само дводимензионалне мапе", примећује он.
Цењени економиста примећује да је приступ НАТО-а од почетка био да прво гађа командне центре.
"Првог дана је бомбардована је Милошевићева резиденција, надајући се да ће га убити. Он није био тамо. Исти приступ је примењен у наредним данима, и то на много већи и насилнији начин", навео је Бранко Милановић и додао да смо нешто слично имали прилике да видимо у Багдаду четири године касније.
Он је констатовао да тада нико није знао (и још не зна) где је Милошевић спавао тих ноћи.
"Причало се да је спавао у болницама или амбасадама, а да је кинеска амбасада највероватније место. НАТО је вероватно имао информацију да је те ноћи био у амбасади", објаснио је економиста и образложио да у случају да је та информација била истинита, Кинези би били изнервирани, али и посрамљени.
"Они не би смели да му пруже уточиште, тако да би били прилично тихи. Милошевићева смрт довела би до хаоса у ланцу командовања и вероватно би довела до прекида рата у неколико дана", објашњава Милановић уз констатацију да је то била "прорачуната коцка" која је имала добре шансе да се исплати.
"Проблем је био што су информације биле погрешне", закључио је он на друштвеној мрежи Икс.
Тог 7. маја 1999. у нападу на амбасаду 15 минута пре поноћи, знатна оштећења претрпеле су и грађевине у непосредној близини - зграда "Енергопројекта" и Стамбено-пословни центар ЈБЦ, а НАТО авијација је два пута у току ноћи бомбардовала и Хотел "Југославија".