Централна изборна комисија БиХ на седници је једногласно донела одлуку о расписивању и одржавању локалних избора у недељу 6.октобра ове године, на основу измењеног Изборног закона БиХ који је наметнуо Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника.
"Ова одлука могла би Републику Српску да доведе у позицију у којој су Срби на Северу КиМ након напуштања институција и бојкота избора за градоначелнике, будући да се у Српској разматрао и бојкот избора по наметнутом закону", за РТ Балкан оцењује аналитичар Анђелко Козомара.
Након што је Кристијан Шмит наметнуо измене Изборног закона БиХ, парламент Републике Српске усвојио је свој изборни закон, који, међутим, још није ступио на снагу.
Козомара каже да је ЦИК БиХ расписивањем избора за 6.октобар унео нову неизвесност у изборни процес.
"У овом тренутку све је неизвесно, јер је Народна скупштина Републике Српске усвојила Изборни закон Републике Српске и објавила да се не признају измене и допуне које је наметнуо Кристијан Шмит", наводи Козомара, додајући:
"Изборни закон РС још није ступио на снагу, јер су Бошњаци уложили вето Уставном суду РС. Буде ли он одбијен они ће се сигурно жалити Уставном суду БиХ, а то значи да цела процедура неће бити завршена до 6.октобра, када би гласачи требало да изађу на бирачка места."
Изборни закон Републике Српске предвиђа да ће изборе за органе власти у Републици Српској спроводити Републичка изборна комисија, градске, односно општинске изборне комисије и бирачки одбори које ће именовати надлежни органи Српске.
Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић каже је да ће одлуку Централне изборне комисије БиХ о спровођењу локалних избора у БиХ разматрати политичке партије које чине владајућу коалицију у Српској.
"Пошто Изборни закон Републике Српске још није ступио на снагу, о наведеној одлуци ЦИК-а БиХ расправљаћемо у коалицији политичких партија које чине владајућу већину у Српској", наводи Стевандић, који је и лидер Уједињене Српске.
Анђелко Козомара указује и да би била лоша одлука да гласачи у Српској, буде ли се гласало по том закону, уопште не изађу на изборе, како је првобитно поручено из Српске.
"То би била лоша одлука, јер никада и нигде грађани нису стопроцентно сагласни са политичким странкама и увек ће бити један проценат оних који ће изаћи на изборе и по Шмитовом закону. Имали бисмо идентичну ситуацију оној која се догодила прошле године на КиМ и сада је те начелнике готово немогуће сменити", наглашава наш саговорник.
Козомара је подсетио и да су чланови РИК Републике Српске дали оставке, а нови нису именовани.
"Сада ЦИК нема са ким да сарађује, нема ко да им достави бирачке спискове и да обави још неке техничке ствари. Може се очекивати да Влада Српске не дозволи ЦИК-у да распоређује гласачке кутије у школама и другим државним установама како је било до сада", оцењује Козомара.
Аналитичар је још једном упозорио на дешавања на северу Косова и Метохије, када су представници Срба напустили све институције и када су избори спроведени мимо већинске воље грађана са севера.
"Понављам, све врсте бојкота и опструкција како је то било на КиМ показале су се лошим по Србе. У овом тренутку и у оваквој ситуацији за владајућу коалицију би било најелегантније да Изборни закон Републике Српске 'запне' негде у процедурама Уставних судова и да до 6.октобра не ступи на снагу", оцењује наш саговорник.