Кандидат за новог председника Северне Македоније из редова СДСМ Стево Пендаровски признао је пораз у другом кругу избора, пренела је вечерас агенција Ројтерс.
Према прелиминарним резултатима на основу 50 одсто пребројаних гласова кандидат Пендаровски је освојио 121.050 (29,96 одсто), а Гордана Силјановска Давкова кандидаткиња ВМРО-ДПМНЕ 257.220 гласова (63,66 одсто), преноси дневни лист "Нова Македонија".
Гордана Силјановска Давкова биће шести председник од проглашења независности Северне Македоније и прва жена на овој позицији.
За њену странку ВМРО-ДПМНЕ пишу да је блиска Србији, Русији и Мађарској.
Давкова је, иначе, говорећи након победе у првом кругу, рекла да није против европских интеграција земље, али да жели да интеграција које "не штете македонској држави и националним интересима".
Она је обећала да ће се, уколико буде изабрана за председника, посветити продубљивању регионалне сарадње, "како би земље региона заједно кренуле путем интеграције у Европску унију".
Неопходан број гласова да би био изабран председник, достигнут је у последња два сата гласања, јавља македонска Телма. Излазност до 18:30, према узорку од 91,38 одсто од укупног броја бирачких места је, 46,31 одсто.
За валидност избора је потребна излазност од 40 одсто + 1 глас или 725.728 бирача. До 18:30, према подацима Државне изборне комисије, гласало је 767.715 бирача, што је 40.000 гласова више од потребног.
То значи да је, упркос много мањој излазности у областима са претежно албанским становништвом, испуњен законски услов да ће Северна Македонија изабрати новог председника, додаје Телма.
Два кандидата су Стево Пендаровски, кога подржава СДСМ, који се бори за други мандат, и Гордана Силјановска Давкова, коју подржава ВМРО-ДПМНЕ. Она је имала предност у првом кругу.
У Северној Македонији су данас одржани и парламентарни избори.
Ко је Гордана Силјановска Давкова?
Рођена је 11. маја 1953. године у Охриду, у тадашњој СФРЈ. Била је кандидат за председника ВМРО-ДПМНЕ на прошлим председничким изборима одржаним 2019. године када је поражена од Пендаровског. Основно и средње образовање, према писању Спутњика, завршила је у Скопљу. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета Св. Кирила и Методија у Скопљу 1978. године, где је и магистрирала. Аутор је стотине научних радова о уставном праву и политичком систему.
У периоду 2017–2018, као јавна личност, противила се усвајању закона о проширењу албанског језика. Пре пет година, након што је номинована као кандидат ВМРО-ДПМНЕ за председника, обећала је да ће, ако победи, покренути други референдум и вратити старо име земљи.
Још ниједном није употребила име државе Република Северна Македонија, које налаже Преспански споразум, односно Устав РЦМ, иначе промењен ради остваривања евроатланских интеграција. Како каже, Северна Македонија је последњи пут била поносна пре Преспанског споразума.