Оно што су западне силе радиле на Балкану деведесетих година данас раде у Украјини, поручили су говорници на међународном научно-експертском округлом столу "Паралеле између Украјине, Русије и Балкана".
Политиколог, народни посланик и колумниста РТ Балкан Александар Павић истакао је да је људима на Балкану још деведесетих година било јасно да ће се НАТО ширити на исток.
"Да схватимо, нама је помогло писмо немачког политичара Вилија Вимера канцелару Герхарду Шредеру, у коме су обелодањене америчке империјалне намере - а јасно је да је НАТО империјални инструмент Америке. Они су тада, поредећи се са Римском царством, говорили како би требало успоставити контролу над простором од Балтичког мора до Анадолије", рекао је он.
Павић је рекао да би у том сценарију Србију "требало искључити из европског развоја", а НАТО проширити на исток, ка Пољској, Румунији и Бугарској.
Павић је навео да ће НАТО у Украјини доживети судбину Наполеона и Хитлера, али да би то могли да покушају да компензују ширењем на Балкану, односно на преостале две државе које нису чланице тог блока - Србије и БиХ.
Међутим, Срби то обијају, а у томе им помаже подршка Русије, а све више и Кине, нагласио је он.
"Важно је да се НАТО-у не дозволи да своје поразе у Украјини компензује на Балкану, односно да он постане део нове ремилитаризоване Европе која је окренута против Русије", рекао је он.
Павић је нагласио да смо "ми ратовали деведесетих, а Русија ратује данас".
"Битно је да се опет спремимо за ратовање, не зато што то желимо, већ да бисмо спречили да рат опет избије. Нема бољег одвраћања од јаке војске. Проблем је што не можемо да добијемо оружје из Русије и Кине, али то не значи да треба да купујемо НАТО оружје, попут рафала", истакао је он.
Павић закључује да је "на нама да не дамо НАТО-у 'вештачки живот', јер ако он доживи свој пораз у степама Украјине, не смемо да им дамо илузију да на Балкану имају неку перспективу ширења и заокруживања у Европи".
Петровић: Односи Руса и Украјинаца умногоме личе на односе Срба и Црногораца
Научни сарадник на Институту за европске студије др Рајко Петровић направио је паралелу између односа Руса и Украјинаца на једној и Срба и Црногораца на другој, наводећи да међу њима има знатно више сличности него разлика.
Он је навео да је у оба случаја присутно заједничко порекло два народа, односно руско код Украјинаца и српско код Црногораца, као и да ти идентитети у дуго нису били међусобно супротстављени.
"Значајан је и улога западних центара моћи у формирању нових идентитета. Неки су били актери у оба случаја, попут Ватикана, као и Беча (Аустрије). У последње време постоје нови актери, попут САД, Пољске у Украјини…", навео је он.
Нагласио је пресудан утицај комунистичких власти на формирање нових нација и стварања квазидржавних институција у ССР Украјини и СР Црној Гори, које су биле важан фактор у лакшем стицању независности.
Петровић наводи да су ти идентитети временом, под утицајем запада, постали непријатељсни настројени према српском и руском, односно да су Украјина и Црна Гора постале "анти-Русија" и "анти-Србија".
Као кључне разлике он наводи чињеницу да је Црна Гора била независна држава пре уласка у Југославију, иако је имала јасно српски карактер, док је Украјина заиста настала тек 1991. године, као и да између руског и украјинског језика постоје разлике, док су српски и "црногорски" заправо један језик.
"Најтрагичнија разлика је то што у случају Срба и Црногораца и поред свега није дошло до колективног сукоба двеју нација. Нажалост, у случају Украјине нам је познато шта се десило", закључио је он.
Филиповић: Обојене револуције се не дешавају саме од себе, већ имају подршку са Запада
Научни сарадник на Институту за европске студије др Алекса Филиповић фокусирао се на "обојене револуције", наводећи да је реч о феномену који је присутан како на Балкану, тако и на постсовјетском простору.
"Обојене револуције захтевају озбиљну организацију коју могу да обезбеде само државе и њихове службе, и не могу бити потпуно спонтане како се често наводи на Западу", истакао је он.
Филиповић је навео значај детаљне припреме и организације таквих револуција, које трају и по неколико година, као и финансирање које долази из иностранства.
Он је нагласио да долази и до обуке насилних група, које играју улогу ударне песнице - што се догодило и приликом догађаја од 5. октобра 2000. у Србији, као и током Евромајдана из 2013-14. у Украјини.
Филиповић је истакао да такве револуције нису увек успешне, а за то је навео примере Русије (2011-12), Белорусије (2006, 2020) и Казахстана (2022).
Ђурковић: Ратови за југословенско наслеђе су били припрема за данашња дешавања у Украјини
Научни саветник на Институту за европске студије др Миша Ђурковић рекао је да су дешавања на простору СФРЈ била су припрема за оно што се касније дешавало на простору бившег Совјетског Савеза.
"Срби и Руси су за њих били реметилкачки фактор, а комунизам је био само маска за русофобију. Она је постојала још од Кримског рата", истакао је он.
Ђурковић је рекао да западне силе желеле да Србе поделе у више држава и ентитета и да им онда наметну нове, конструисане идентитете. Део такве политике чини и подела СПЦ, а као пример је навео недавну иницијативу успостављања тзв. Хрватске православне цркве.
"Природа ратова у бившој СФРЈ и бившем СССР-у је слична, односно наратив је исти (великосрпска или великоруска агресија). Русија се данас оптужује да крши међународно право, али Руси наглашавају да су управо Американци то радили у више наврата у претходних неколико деценија", нагласио је он.
Он је повукао паралелу између нација које су дефинисане на Балкану деведесетих година, попут Бошњака, и Украјинаца данас, наводећи да су обе настале у рату.
Ђурковић је истакао и да на оба простора, постсовјетском и постјугословенском, постоје заједнички идентитети, култура и традиција, али да Запад жели да их подели подстицањем "западних вредности и глобалиситчког идентитета".
"Упркос свему што су западни фактори радили, можемо са сигурношћу да тврдимо да су ови процеси и даље отворени, што је за нас довољно. Стога се ови ратови могу дефинисати као грађански, јер ратују људи исте етничке групе", закључио је он.
Окупљенима су се обратили и научни сарадник на Институту за европске студије др Стеван Гајић и докторанд на катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду Андрија Јовановић.
Међу говорницима су били и гости из Русије и Белорусије: Проф. др Дмитриј Владимирович Карнаухов са Новосибирског универзитета, проф. др Кирил Владимирович Шевченко са Универзитета у Минску, проф. др Едуард Анатољевич Попов са Универзитета у Ростову на Дону и доц. др Игор Петрович Шорников са Финансијског универзитета при Влади Русије.
Округли сто "Паралеле између Украјине, Русије и Балкана", у организацији Аутономне непрофитне организације Центра за јавну и информативну сарадњу "Европа", уз помоћ Фондације за Подршку и заштиту права сународника који живе у иностранству и Фонд за подршку јавне дипломатије А.М. Горчакова, одржан је у петак, 10. маја 2024. године у Институту за европске студије у Београду.