Без преседана за "Косово" и Тајван: Измењен текст резолуције о пријему Палестине за чланство у УН

У резолуцији, коју су предложили Уједињени Арапски Емирати, се наглашава да се одлука о чланству Палестине треба донети на "изузетној основи", односно без постављања преседана за будуће случајеве, попут тзв. Косова и Тајвана

Изменом текста резолуције о пријему Палестине у пуноправно чланство Уједињених нација, које је јуче било на дневном реду, избегнута је зачкољица да ова одлука послужи као преседан за будуће случајеве попут тзв. Косова и Тајвана.

Допуне које подразумевају да се о пријему одлучи на "изузетној основи", сачињене су после изражене забринутости неколико дипломата на Ист Риверу да би то гласање могло да представља постављање преседана, пишу "Вечерње новости".

У резолуцији, коју су предложили Уједињени Арапски Емирати, се наглашава да се одлука о чланству Палестине треба донети на "изузетној основи", односно без постављања преседана за будуће случајеве, попут "Косова" и Тајвана.

Тај део текста унет је узимајући у обзир запажања Русије и Кине.

Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић указује на то да део територије Србије - Косово и Метохија не може да се пореди са палестинским случајем, напомињујући да је СБ у закашњењу више од 60 година да се оствари палестинска држава.

"Овим је избегнуто да убрзано признавање послужи за неке будуће случајеве. Ипак, разлика између КиМ и Палестине је та што је Палестина створена одлуком УН пре 60 година и то што је она основана на легалним основама, али због опструкције других, до њеног признавања у УН није дошло. У случају Косова, његово отцепљење је створено бесправном употребом физичке силе НАТО које је увелико допринело да се део територије Србије прогласи независном државом. Србија је матична држава и до сада се никада није догодило да се без сагласности матичне државе неко прими у чланство. То је пример и са одвајањем Бангладеша од Пакистана, који дуго није могао да буде примљен због отпора матичне државе", објашњава Јовановић за "Новости".

Када је реч о аплицирању за чланство Приштине у другим међународним организацијама, попут Савета Европе, које је следеће на дневном реду, али и у Унеску и Интерполу, Јовановић напомиње да је циљ архитеката независности Косова да уколико није могућ улазак на главна врата, да се то прво учини на споредним:

"Уколико би успели да ту наказну творевину увуку у неколико таквих организација, онда би потом, могли да машу са тим да је пријем у УН једна пука формалност".

Западни Балкан истакнут у УН

Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак разговарао је јуче у Њујорку са генералним секретаром УН Антонијом Гутерешом и председником 78. заседања Генералне скупштине УН Денисом Франсисом о ситуацији на Западном Балкану и предстојећем раду Генералне скупштине УН.

Лајчак је навео да је разговор са Франсисом био користан и у правом тренутку, када је Западни Балкан истакнутији него раније на дневном реду Генералне скупштине УН.