У спомен-подручју Доња Градина у Републици Српској данас је обележен Дан сећања на жртве усташких злочина у логору Јасеновац и Независној Држави Хрватској.
Дан сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године обележен је полагањем венаца и цвећа на гробно поље "Тополе" и парастосом жртвама у присуству председника Владе Србије Милоша Вучевића, председника Републике Српске Милорада Додика и српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић.
Дан сећања обележава се поводом ослобађања усташког логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи.
Концентрациони логор Јасеновац био је најмонструозније место у овом делу света у Другом светском рату, ако не и најмонструозније уопште. Не по броју жртава него по облицима иживљавања и убијања несрећних заточеника.
Такозвана НДХ формирана је пошто је окупирана и распарчана Краљевина Југославија априла 1941.
Била је то одмазда нацистичке Немачке због чињенице да су се Срби огромном већином определили против пакта потписаног 25. марта 1941 у Бечу, што се видело масовном подршком пучу од 27. марта, чиме је исказана наклоност западним савезницима.
Формално, НДХ је прогласио Славко Кватерник, пензионисани аустроугарски официр, 10. априла.
Иако су настанком НДХ из њеног састава изузете територије настањене Хрватима попут већег дела Далмације, Међимурја, Горског Котара, прикључена јој је целокупна Босна и Херцеговина, која је тада имала релативну српску већину, као и читав Срем, у ком су Срби били већинско становништво.
Територију такозване НДХ настањивало је, према немачким изворима, 3,3 милиона Хрвата, 2 милиона Срба, 700.000 муслимана, који су сматрани Хрватима, и око 150.000 Немаца.
Врло брзо по устројавању НДХ започело је остварење претходно осмишљеног програма систематског уништавања Срба. То је и била главна опсесивна намера Анте Павелића и његових следбеника.
Паралелно, догађало се систематско уништавање Јевреја, по узору на нацистичку Немачку, а такође и Рома.
Систематски прогон и уништавање Срба започео је чим се тзв. НДХ елементарно консолидовала, мада су се напади на Србе догађали одмах паралелно са доласком окупатора, и то на локалном нивоу, као својеврсни спонтани погром.
Две седмице пошто је проглашена НДХ, 25. априла, забрањена је употреба ћирилице. Паралелно је трајало уништавање Српске цркве, а сам термин православље је замењен кованицом "грчко източњаци". Србима је наложено ношење плаве траке, попут жуте коју су морали да носе Јевреји.
Пратите уживо обележавање Дана сећања на жртве усташког злочина у НДХ у блогу РТ Балкан.
12. мај 2024 • 17:40
Шапић одао пошту жртвама геноцида
Председник Привременог органа града Београда Александар Шапић присуствовао је данас у Доњој Градини у Републици Српској обележавању Дана сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.
Том приликом положио је цвеће на Спомен подручје на гробном пољу Тополе, саопштио је Беоинфо.
Вучевић: Овде је наш Јерусалим, највеће поље српске смрти
"Данас се налазимо на највећем српском пољу смрти. Под нашим ногама налазе се читави српски градови - наша деца и будућност коју нисмо требали да дочекамо, а Божјом помоћу дочекасмо је", рекао је премијер Србије Милош Вучевић на обележавању Дана сећања на жртве усташких злочина у логору Јасеновац и НДХ у Доњој Градини.
Додао је да овде одајемо пошту неми од бола за нашим родом и поколењима страдалима као да нису људи: "клани, дављени, кувани, драни, живи сахрањивани".
Поручио је да мора бити јасно "да је овде Јерусалим наш, да је овде света земља, океан суза и крви. Да смо одавде распети и да смо победнички васкрсли до данашњег дана јер нас Господ у својој љубави поново на ноге постави и ојача мишице наше и даде снагу да не одвраћамо поглед са овог места".
Опширније прочитајте овде.
Мандић: У Доњој Градини десио се геноцид који може да се мери са Аушвицом
Доња Градина је дуго година скривана од јавности али је данас постало место где се окупљамо. Доња Градина је важна као култура сећања да се чува и негује за српски народ, рекао је председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић у Доњој Градини.
Рекао је да се у име Црне Горе и њених грађана, и у име свих народа и сваког човека поклања жртвама овог страшног геноцида и исказује осећај те државе према ономе што се десило од 1941. до0 1945. године.
Мандић је истакао да се у Доњој Градини десио геноцид који може да се мери са Аушвицом.
"Био је једно од места које је између осталог утицало на обликовање читавог начина размишљања. Дуго времена скривано од јавности али ево већ неколико година постало место где се окупљамо сви ми који мислимо да је то важно као култура сећања да се чува и негује за српски народ", навео је Мандић.
Историчар Гидеон Грајф: Доња Градина тмуран подсетник на најмрачнију људску окрутност
Гидеон Грајф, познати светски историчар, стручњак за историју Холокауста и председник Независне међународне комисије за Сребреницу поручио је да се нису окупили само како би се присетили живота који су трагично изгубљени, већ да се суоче и признају истинитости наше садашњости.
"Данас смо се окупили овде у Доњој Градини у месту које је обележено великом тугом и неизбрисивом историјом. Овде смо да одамо почаст жртвама геноцида који је почињен над српским становништвом, жртвама ужасног јеврејског Холокауста и циљаног геноцида над Ромима који је почињен под режимима НДХ. Јединице која је вођена и створена уз помоћ нацистичке Немачке и коју је подржавала фашистичка Италија", рекао је он.
Додао је да је Доња Градина, у склопу злогласног логора Јасеновац, била главно губилиште, зато је данас тмуран подсетник на најмрачнија поглавља људске окрутности током Другог светског рата.
"Политика геноцида није била пуки чин рата већ покушај етноцида са циљем да се читава једна култура и један народ избрише са своје дедовине", истакао је Грајф.
Председник Израела: Не смемо заборавити злочине у Доњој Градини и Јасеновцу
Поруку председника Израела Исака Херцога на обележавању Дана сећања на жртве геноцида у Независној држави Хрватској (НДХ) прочитала је амбасадорка те земље у БиХ Галит Пелег.
"Злочини у Доњој Градини и Јасеновцу морају да се памте због више стотина хиљада убијених жена, деце и мушкараца", рекла је она.
Херцог је у поруци поручио да је Доња Градина "модрица у историји која се не сме заборавити", као и да се ради о окрутности која нема граница.
Додао је да је наша људска дужност да инсистирамо на сећању, као и да су злочини у Јасеновцу извршени дехуманизацијом жртава, без икаквог оклевања или кајања.
"Сећамо се зато што нам је згодно да заборавимо, због тога је наша морална дужност да инсистирамо на сећању. Ту смо да онима који су нестали укажемо поштовање које заслужују, да повежемо неидентификовани број са именом, да повежемо име са лицем и да повежемо лице са душом", поручио је Херцог.
Херцог је захвалио председнику Републике Српске Милораду Додику за подршку коју је пружио Израелу, нарочито од догађаја 7. октобра.
"Искрено вам хвала за ваше пријатељство", закључио је израелски председник Исак Херцог у поруци.
Славко Милановић: У циглани живи људи гурани у врелу пећ
Преживели логораш из Јасеновца Славко Милановић, који је данас у Доњој Градини присуствовао обележавању Дана сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, изјавио је да је као шестогодишње дете док је био у Јасеновцу видео циглану, а да је из мајчиних прича сазнао да су у тој циглани живи људи гурани у врелу пећ и на тај начин убијани.
Милановић је навео да је био у делу логора према истоку, на пољани, под ведрим небом, да су логораши лежали један до другог, а да су усташе изјутра одвајале децу од мајки.
Према речима Милановића, мајка је њега и сестру покривала старим крпама и сакривала их док усташе прођу и тако су остали са мајком.
Добрила Кукољ: Тај плач, ти болови, то је остало у мојој души, то ја носим са собом
Председница Удружења логораша Другог светског рата из Бањалуке Добрила Кукољ рекла је данас да је Доња Градина највећи град мртвих у коме су читаве породице умирале од руку усташких злочинаца.
Она је рекла да је задатак бивших логораша и потомака да чувају културу сећања на догађаје и невине жртве, и да се деци у школама прича о прошлости коју не смемо заборавити.
"Задатак нас бивших логораша и потомака је да негујемо културу сећања као део свеобухватног програма нашег министарства културе Републике Српске. Имамо свој програм који смо почели и радимо по њему. Они који су остали, нашој деци по школама морамо да причамо наше приче, да доживе, да не забораве све прошлост", рекла је она.
Она је додала да се овакви злочини не смеју поновити, као ни време када је лудило, било јаче од разума.
"Ко је преживео то зло, зна колико вреди слобода и шта значи бити слободан. Слободу желимо и другим људима, да живимо једни поред других, да се не мрзимо или укратко да будемо људи. Данашње време је јако тешко, зато морамо да имамо потенцијал, толеранцију, храброст, вољу, да истражују прошлост и да имамо људе не гледају које вере и нације ко", поручила је Кукољ.
Она је рекла да је данас овде са пре свега са неколицином сабораца, преживелих логораша Другог светског рата и њихових потомака.
"Да се сетимо заједно и сведочимо о страшном ужасу и злочину геноцида који се десио на овим просторима. Недавно, тачније 22. априла је било 79 година од пробоја, највећег логора Јасеновац. Умирала су овде наша браћа, мајке, сестре од усташких злочинаца. До почетка рата живела сам у Међеђи са својом породицом. Те дане памтим по лакоћи корака. Након првог протеривања на Божић 1942. године, усташе нас поновно на Петровдан 1942. у време козарске офанзиве заробљавају и одводе према Дубици. Добро памтим језиве слике и насилно терање у сабирне логоре Независне државе Хрватске", рекла је Кукољ.
Како је навела тежак тренутак је био када је одведен од мајке ње 14-годишњи брат.
"Тај плач, ти болови, то је остало у мојој души, то ја носим са собом", рекла је она и навела да је њен брат одведен на Сајмиште где је преминуо у мукама.
Како је рекла, касније су и њу одвели од мајке и раздвојили их.
Она се присетила и тренутка како је њена мајка била принуђена да одлази на рад у место где су живели, сећала се жена које су мучене у логору и желеле да побегне.
"Чула сам да девојчице воде у циглану. Циглана је био ужас и пакао за девојке, за девојчице које су они излуђивали. Више нису биле нормалне. Кад сам чула, узела сам сестру за руку и потрчала куд, не знам. Само тај врисак жене која се порађала на земљи. Никад, никад не могу заборавити и данас га носим", истакла је она и додала да су сестра и она покушале да помогну жени.
Присетила се и како су их одводили у логоре, у Јасеновац.
На гробном пољу "Кошуте" у Спомен-подручју Доња Градина данас су одржани парастос и помен српским, јеврејским и ромским жртвама убијеним у усташком логору "Јасеновац", у оквиру обележавања Дана сећања на жртве геноцида у НДХ.
Парастос жртвама геноцида
На гробном пољу "Кошуте" у Спомен-подручју Доња Градина служен је помен српским, јеврејским и ромским жртвама убијеним у усташком логору "Јасеновац", у оквиру обележавања Дана сећања на жртве геноцида у НДХ.
Помен служи владика бањалучки Јефрем, после којег ће ромску молитву држати председник Светског парламента Рома Драгољуб Ацковић, а јеврејску генерални секретар општине Добој Дарио Атијас.
Јасеновачки логораши: Кога су одвели у Доњу Градину, више се није вратио
Онај које доведен у Доњу Градину, више се није вратио , присетили су се јасеновачки логораши Милутин Вукмировић и Славко Милановић који данас присуствују обележавању Дан сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.
Вукмировић, који је у то време био дете, рекао је да су на тај начин убијене и његове сестре и отац.
"Сами логораши су копали себи гробнице", каже Вукмировић.
Славко Милановић присетио се да је као дијете док је био у Јасеновцу видео циглану, а да је из мајчиних прича сазнао да су у ту циглану живи људи гурани у врелу пећ и на тај начин убијани.
Додик: Историја односа Немачке према Србима кулминирала у резолуцији о Сребреници
Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик изјавио је данас да је цела историја континуираног антисрпског односа Немачке према Србима кулминирала у резолуцији о Сребреници, иза које, како каже, стоје покварене политичке намере.
Он је казао да су Срби, баш као и предлагачи резолуције о Сребреници - Немци, некада били део јединствене земље и да треба да имају иста права на уједињење.
"Ми треба да разумемо и њихову снагу и њихов безобразлук. Српски народ није без шансе, заиста тако мислим. Садашња генерација предвођена председником Србије Александром Вучићем је стабилизовала Србију", рекао је он за "Политику".
Опширније прочитајте овде.
На Гробном пољу "Тополе" положени венци и цвеће
Пологањем венаца у спомен-подручју Доња Градина одата пошта жртвама геноцида
Полагањем венаца на гробном пољу "Тополе" у Спомен-подручју Доња Градина, у Републици Српској, данас је одата почаст жртвама концентрационог логора Јасеновац и обележен Дан сећања на жртве усташког злочина у Другом светском рату.
На том највећем стратишту логора Јасеновац, на гробном пољу "Тополе" у име институција Републике Српске и Србије и Црне Горе венце су положили председник Републике Српске Милорад Додик, председник Владе Србије Милош Вучевић председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић.
Са њима су српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић и премијер Српске Радован Вишковић.
Цвеће и венце су положили и председник бањалучког Удружења логораша Другог светског рата Добрила Кукољ, амбасадор Израела за БиХ са седиштем у Тирани Галит Пелег и председник Удружења Рома Србије Драгољуб Арсовић, представници институција Републике Српске, представници Српске у заједничким институцијама у БиХ, као и представницима институција Србије.
Цвеће су положили представници дипломатског кора, као и остале делегације.
Након полагања венаца и цвећа, на гробном пољу "Кошуте" биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида НДХ.
Обележавању присуствују и председник привременог органа Града Београда Александар Шапић, министри у Влади Србије и други званичници, представници дипломатског кора, представници СУБНОР-а РС, делегација Трећег пешадијског пука Оружаних снага БиХ, Срба са Косова, Удружења Рома РС, Српског народног већа из Хрватске и невладиних организација из РС које окупљају бивше борце, породице погинулих и бивше логораше.
Бестијалност злочина
Највеће стратиште био је логор Јасеновац, устројен августа 1941. Та монструозна индустрија злочина била је активна до априла 1945, када се догодило пробој логораша, 22. априла.
По низу процена, бестијалност злочина који су се у њему догађали јединствена је.
Према налазима државне комисије Хрватске, убрзо по ослобођењу, закључено је да је у систему логора Јасеновац усмрћено око пола милиона лица, до 600.000. Извештај је био објављен, и такође представљен Међународном суду у Нирнбергу.
Гидеон Грајф први пут за српске медије: Како сам дошао до броја страдалих у Јасеновцу
Према налазима Гидеона Грајфа, израелског стручњака за холокауст, у Јасеновцу, који он назива " Балкански Аушвиц", страдало је око 700.000 Срба, Јевреја, Рома, и других. Огромну већину страдалника чинили су Срби. Грајф је такође описао 57 метода мучења и убијања које су примењивале хрватске усташе.
Даном сећања и комеморацијама, одлучно се наглашава да се страдалници, жртве монструозне усташке НДХ, никада не смеју препустити забораву.
Расни закони НДХ
Формално, НДХ је расне законе усвојила 22. јула 1941. године.
Позната је изјава усташког интелектуалца, писца Милета Будака, да трећину Срба треба отерати, трећину преверити на римокатолицизам, а остале побити, изречена јула 1941. у Госпићу. Била је то само једна у низу сличних изјава усташких моћника и званичника у том периоду.
Масовност злочина над Србима у НДХ, и степен њихове бестијалности, ужаснули су тада чак и окупаторе. Познато је да је рецимо Глез фон Хорстенау, како наводи у сећањима, био згрожен.
Илустративна је прича Малапартеа, тада познатог фашистичког новинара, који је приликом пријема код Павелића, поглавника НДХ, уочио плетену корпу необичне садржине, пуну људских очију, по Павелићевим речима "дар верних усташа". Истоветан призор забележио је и Витомил Зупан, словеначки писац, у Госпићу, врећу људских очију, као својеврсни трофеј усташа.
Процене о броју убијених Срба од стране хрватских усташа, разликују се.
Примера ради, Херман Нојбахер немачки званичник на простору Југоистока, забележио је да се усташе хвале да су побили миллион Срба, али се њему чинило да је реч о "хвалисању". Према Нојбахеру, који није био присталица усташких метода, број убијених Срба у НДХ био је око 750.000.
Осим у логорима, којих је у НДХ било више десетина, масовна убиства, покољи Срба од стране хрватских усташа догађали су се посвуда, по селима, над разним вртачама, у црквама, као у Глини, и другде.
Сигуран број жртава никада неће бити утврђен, пошто прецизни пописи нису, у том делу, на време спроведени, а проток времена је учинио да се многи забораве. На крају, уништаване су систематски целокупне породице.
Дан сећања на жртве усташких злочина у логору Јасеновац и НДХ
У спомен-подручју Доња Градина у Републици Српској данас је почело обележавање Дана сећања на жртве усташких злочина у логору Јасеновац и Независној Држави Хрватској.
Дан сећања обележава се поводом ослобађања усташког логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи.