Ципрас и Заев бране Преспански споразум: Без њега нема европске будућности Балкана
Бивши премијери Грчке и Северне Македоније, Алексис Ципрас и Зоран Заев, укључили су се у најновију расправу око Преспанског споразума, рекавши да је он кључан за стабилност балканског региона.
Ципрас и Заев су током телефонског разговора истакли значај Преспанског споразума, као и сарадњу две земље како за "европску перспективу Северне Македоније", тако и за "мир и стабилност на Западном Балкану", у тренутку повећаних тензија у региону, наводи "Еурактив".
Двојица бивших премијера су такође одлучили да "предузму конкретне заједничке иницијативе по том питању", које сматрају важним за стабилност Балкана.
Преспански споразум, који су Атина и Скопље постигли 2018. године, предвиђа да ће дотадашња Република Македонија променити име у Република Северна Македонија, док ће Грчка престати да блокира процес интеграције те државе у ЕУ и НАТО.
Међутим, македонска партија ВРМО-ДПМНЕ, која је однела победу на недавним парламентарним и председничким изборима, противи се Преспанском споразуму, а нова македонска председница Гордана Силјановска Давкова је током инаугурације државу ословила само као "Македонија".
Преспански споразум је постигнут за време премијерских мандата Зорана Заева и Алексиса Ципраса. Он, међутим, није добио подршку македонског народа, пошто на референдум у његовом усвајању није изашао довољан број гласача.
И грчка партија Нова демократија, која је у тренутку потписивања споразума била у опозицији, била је против споразума са Скопљем, али га је након доласка на власт 2019. године ипак прихватила.
Грчки премијер Киријакос Мицотакис критиковао је одлуку Силјановске Давкове да не употреби званично име државе у свом обраћању, наводећи да је то "незаконито, провокативно и да се не сме дозволити".
У дискусију се укључио и премијер Албаније Еди Рама, који је рекао да "старе навике тешко умиру, а старе балканске још теже".
Он је за "Еурактив" рекао да је "Албанија само изузетак. Наставићемо да се боримо за више Европе, а мање Балкана у животу нашег суседства. То значи посматрати заједничку прошлост очима будућности и не замагљивати заједничку будућност очима прошлости."