Истраживања у Спомен-парку Јајинци потврдила су да се на овом месту налазе масовне гробнице људи који су за време Другог светског рата ту убијени, или су њихова тела донета из логора на Старом сајмишту, Бањице и из других делова Београда, и овде сахрањена.
Касније су спаљена, да би се уклонили трагови.
Према проценама, у Јајинцима је стрељано или је ту покопано око 60.000 људи, највише Срба, али и више од 6.000 јеврејских жена, деце и старих из Логора Семлин на Сајмишту, као и одређени број Рома.
У том смислу, овај спомен-парк представља највеће стратиште српског народа у Србији, а после система логора Јасеновац, највеће је место страдања на простору целе бивше Југославије!
"После 80 година нерада на локалитету масовног злочина у Јајинцима, Музеј жртава геноцида одлучио је да спроведе истраживање, уз помоћ Археолошког института при САНУ и Центра за нове технологије 'Виминацијум'. Циљ је био да се утврде тачне локације гробница, односно места где су жртве спаљиване од лета 1943. до лета 1944. Та истраживања спроведена су од 22. марта до 4. априла", каже за "Новости" Бојан Арбутина, кустос историчар Музеја жртава геноцида.
Коришћене су две методе геофизичких истраживања – геомагнетна и георадарска.
Истраживано је око два и по хектара, односно централни део, око споменика, и око средње и најмање плоче у спомен-парку.
Око самог споменика употребљена је георадарска метода, због тога што инсталације ометају прецизност геомагнетних истраживања. На осталим деловима коришћен је геомагнет.
"Истраживачи су утврдили да се испод највеће плоче налазе места на којима су спаљивани лешеви, што се види по променама у саставу тла. Код те плоче постоји мали бетонски стуб на ком пише 'гробно поље', јер се претпостављало, на основу сведочења, да су људи ту прво сахрањивани, а затим и спаљивани, а сада смо добили и егзактне доказе", каже Арбутина.
Трагови масовних гробница детектују се у три низа, које су на приказу терена обележене помоћу неколико десетина црвених тачкица које указују на аномалије у земљишту. Ту се појављују остаци пепела од посмртних остатака.
"Претпостављамо да су ту биле ломаче, али не можемо са сигурношћу знати да ли су у питању велике или говоримо о неколико десетина малих. Подручје у ком се у земљишту детектује пепео протеже се и даље од бетонске плоче, ка шуми. Ту нисмо завршили истраживања због растиња које онемогућава да се испитивања тла продуже, али претпоставља се да би управо иза растиња могао бити крај. У тлу су регистроване и друге аномалије, које настају од расвете, хидро и електроинсталација итд", каже Арбутина.
Дакле, масовне гробнице се налазе у централном делу који је у овом тренутку најугроженији и где се возе бицикли, тротинети, аутомобили. Голим оком могу се видети трагови гума и турирања.
Иначе, нацисти су од јуна 1942. до краја 1944. решили да униште све трагове злочина на територији Европе. Акција је прозвана "Специјална акција 1005".
Спомен-парк је утврђен за културно добро 1987. године, а циљ музеја је да се одреди као непокретно културно добро нулте категорије, попут Шумарица. Планирано је да на овом месту Музеј жртава геноцида добије и своју зграду и сталну поставку.