Дан када је проглашена Српска Војводина: Сећање на одлуке Мајске скупштине

У Сремским Карловцима је на данашњи дан 15. маја 1848. године проглашена Српска Војводина као посебна територијална јединица Срба на простору ондашње државе Хабзбурга.

Био је то са једне стране израз вековне тежње Срба са простора данашње Војводине за бољим положајем, па и посебном територијалном целином. Такође, постојало је сећање на посебан статус на том простору као резултат "Привилегија" које им им је издао аустријски цар Леополд још 1690. године у време Велике сеобе Срба, под патријархом Арсенијем Чарнојевићем.

Те 1848. године, општи бунт и немири, од Париза, до Брисела, захватили су и простор Средње Европе, немачких земаља, Италије, па и већи део државе Хабзбурга, сам Беч, Ломбардију и Венето, Чешку, па и Угарску, тада у позицији једне од крунских земаља унутар Аустријског царства.

Најопаснији, по интересе бечког двора, био је Мађарски револуционарни покрет, који је тежио успостављању независне државе на готово половини територије Хабзбуршке монархије. Вођа мађарских револуционара био је помађарени Словак, Лајош Кошут, наводи историчар Срђан Граовац.

Изложени вишедеценијској верској и националној дискриминацији од стране бечког двора Срби су на Мађарску револуцију испрва гледали благонаклоно, али је идеја о постојању само једног политичког народа била неприхватљива за њих.

Карловачки митрополит Јосиф Рајачић сазвао је Црквено-народни сабор на коме су се окупили представници 175 црквених општина из епархија са простора Војводине, а такође и представници Срба уопште са територије Аустријског царства. Присуствовали су и делегати из Кнежевине Србије.

Црквено-народни сабор је одржан од 13. до 15. маја 1848. године и остаће упамћен као Мајска скупштина.

Од Беча, преко Хитлера, до НАТО-а: Аустроугарска објављује рат Србији

Одлукама Мајске скупштине истакнуто је да је српски народ слободан и независан под окриљем хабзбуршке круне. Проглашена је Српска Војводина на територији Бачке, Барање, Баната Срема и делова Војне границе.

Образован је Народни одбор као извршни орган скупштине, митрополит Рајачић је уздигнут у звање патријарха, а за војводу Српског војводства изабран је Стеван Шупљикац.

Влада у Бечу у прво време је одбила да подржи одлуке Мајске скупштине, дакле и проглашење Српске Војводине, настојећи да не изазива Мађаре, а мађарско национално револуционарно вођство на челу са Лајошем Кошутом заратило је и против Срба, с намером да све тековине рада Српског црквено народног сабора буду анулиране.

Пошто су Срби били потребни у рату против побуњених револуционара, став Беча је промењен, па је бечки двор накнадно признао одлуке Мајске скупштине и потврдио војводско звање Стевану Шупљикца.

У Бечу је тада донета одлука да се признају аутономне тежње не само Срба, него и Словака, Хрвата, ердељских Саса, односно Немаца.

Образована је Српска народна војска, коју су највише сачињавали граничари, шајкаши, а присутни су били и добровољци из Србије које је предводио Стеван Книћанин.

Борбе између српских и мађарских револуционарних снага водиле су се широм Бачке и Баната. Први у помоћ Србима у Дунавској монархији прискочили су добровољци из Кнежевине Србије, предвођени Стеваном Книћанином. Најзначајније битке Срби су водили код Сентомаша, Вршца, Сомбора, Панчева.

Током мађарске офанзиве масовно је страдало локално српско становништво, док је непријатељска војска систематски спаљивала српска села и градове. Мађарски гарнизон из Петроварадина је бомбардовао и готово до темеља разрушио Нови Сад.

Тек уз подршку руског цара, који је у Хабзбуршку монархију упутио војску под командом генерала Паскијевича, бечки двор је маја 1849. године успео да угуши Мађарску револуцију. 

Након окончања сукоба, дворским патентом од 18. новембра 1849, образована је нова крунска земља – Војводство Србија и Тамишки Банат, која је обухвата цео Банат, Бачку и Срем.

Изузети су делови који су су претходно били у саставу Војне границе, дакле јужни појас Срема и Баната, као и део Бачке.

Административно средиште новообразоване Војводине било је у Темишвару. На челно место Војводине именован је Фердинанд фон Мајерхофер а после њега Јохан Коронини.

15. август: Дан када су Срби победили и Турке и Аустроугаре

Војводство Србија и Тамишки Банат је као посебна крунска земља укинуто децембра 1860. године, упркос протестима Срба.

Било је то задовољење захтева угарских представника, односно последица потребе бечког двора да некако пронађе споразум са Мађарима, што ће бити крунисано нагодбом 1867, када је образована Двојна монархија.

Код Срба, међутим, тежња за аутономном Војводином заувек је остала жива све време постојања монархије Хабзбурга.