Алергије су болест садашњости и у порасту су. Старосна категорија оболелих се спушта, а приметно је да су деца данас осетљивија него генерације које су одрастале пре неколико деценија. Паралелно са тим, догађа се да одрасла особа први пут тек са 40-50 година препозна неке од уобичајених тегоба - свраб носа и очију, кијање, сузење, бол и гребање грла...
С обзиром на то да наука није одговорила на питање зашто нека природна честица, попут полена биљке, постаје природни загађивач и зашто наш организам бурно реагује на њу, сва терапија и медикаменти који постоје, ту су да ублаже неугодности, али не могу да нас излече.
Дечји алерголог у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, др Катарина Милошевић, за РТ Балкан каже да је учесталост алергијских болести, пре свега алергијске кијавице, апсолутно у порасту.
"Ако говоримо о алергијској астми, учесталост се процењује на 8 до 10 одсто. Када говоримо о алергијском ранитису, то је и до 40 одсто. Деца на полинозу могу да буду сензибилисана већ од треће године живота, али то не значи да морају да испоље значајније симптоме", објашњава она.
Каже да подаци указују да свака друга особа има неку сензибилизацију, да је алергичан на неки од инхалаторних алергена, али да то не мора да подразумева да ће осетити тегобе.
Оно што доприноси порасту алергијских болести код нас и у свету, како наглашава, је степен загађења, начин живота, наследне болести, тешка проводљивост мера превенције, поготово код полинозе...
"Давно је напуштена сентенца да ако су родитељи оболели, и ви ћете. Ту су и исхрана, поремећај микробиома, епигенетика која је врло важна за развој и повећање учесталости алергијских болести. Да ли ће нека особа испољити симптоме и колико ће они бити јаки, зависи од тога колико рано је развила алергијске реакције, да ли је у детињству имала проблеме или су се они кроз време погоршавали", наглашава саговорница РТ Балкан.
Имунолог Душан Попадић са Медицинског факултета у Београду за РТ Балкан објашњава да, када нам се чини да се алергија одједном јавила у позном добу, за то није одговоран пад имунитета, него промењена реактивност имунског одговора.
"Могуће је да се тада особа први пут сусрела са неким алергеном или да се сусрела са неким инфективним агенсом који тако скрећу имунски одговор да се праве IgА антитела уместо IgG антитела", наводи он.
Додаје да се потврдила и хигијенска хипотеза, постављена још 2002, која каже да промена услова живота и те како утиче на манифестације алергије.
"Свакако се променио начин живота него у ранијим декадама, били смо у чешћем контакту са прљавштином и са животињама, мање је било хемијских загађивача него сада. Хемијски загађивачи по правилу доводе до повећања склоности ка Тх2 одговору који је везан за алергије, док смо раније били изложенији инфекцијама и вирусима који су покретали имунски одговор на једну страну, што не погодује развоју алергија", наглашава наш саговорник.
Подвлачи да родитељ који мисли да чини услугу ставља дете под "стаклено звоно", заправо треба да се преиспита.
Борба против алергија своди се на фармакотерапију и имунотерапију, па је у том смислу, како кажу наши експерти, златни стандард урадити минимум испитивања - алерголошко кожно прик тестирање и тест плућних функција. Такође, није згорег водити се и поленским календаром.
Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животних испитивања подсећа на државни мониторинг праћења свих алергених полена од 1. фебруара до првих дана новембра.
"Прво имамо полен дрвећа, па полене трава и на крају полене коровских биљака. Алергију углавном изазивају полени биљака који се опрашују ветром. Биљке које се опрашују инсектима, као што су воћке јабуке, крушке, кајсије, не стварају алергијске проблеме јер се полен не налази у слоју атмосфере коју удишемо", наглашава.
Подсећа на резултате студије, која је показала да алергијска реакција није само стање спољашњих манифестација, него је то психичко специфично психичко стање.
"У Суботици је највише суицида било у данима када су биле велике вредности полена у ваздуху. Наш организам постаје затрован, а ми раздражљивији, успоренији, уморнији."