Вучић у Котору: Украјина ће пре Западног Балкана ући у Европску унију

"До 2027, због Плана раста и интензитета помоћи из економског и инвестиционог плана, уз реформске агенде и додатну финансијску помоћ, Балкан ће бити спреман, или би могао бити спреман, или би могао учинити себе спремним да се придружи ЕУ", поручио је. Вархељи, додавши да План раста више није нацрт, него даје мапу пута, да је велики потенцијал за регион и да "пружа користи прије прикључивања ЕУ".

Истакао је да је огромна промена за пословну заједницу о грађане.

"Балкан мора да ужива бенефите Плана раста ако сви раде као један", рекао је Вархељи.

Истакао је да ће на крају мандата ЕУ бити спремна да прими нове чланице.

Вархељи је, на питање ТВ Вијести о протестној ноти Хрватске, истакао да су добросуседки односи предуслов било којем кандидату за чланство у ЕУ.

"Видим да је ово питање осетљиво, зато увек питамо земље кандидате да се укључе још више у директне разговоре са чланицама, то је веома битно како би односи напредовали до нивоа односа земаља чланица. Уверен сам да ће се Влада обратити Хрватској и да ће се све могуће различитости разрешити", казао је европски комесар.

На питање да ли је Црној Гори потребна резолуција о Јасеновцу, Вархељи је казао да не жели да утиче на унутрашња питања, те да је важно да сви поштују и примене донете одлуке.

Прошлост не сме дефинисати будућност, већ да будућност мора дефинисати прошлост, поручио је премијер Милојко Спајић, на прес конференцији са европским комесаром за суседску политику и проширење Оливером Вархељијем у Котору.

Он је рекао да је ово регион који ће бити дeо Европске уније. Истакао је да је у претходних месец дана било превише тема у региону које су враћале у прошлост, а треба гледати у будућност.

Спајић је, на питање да ли ће Црна Гора подржати и гласати за резолуцију о геноциду у Сребреници и да ли је геноцид у Сребреници неупитна чињеница, рекао како мисли да су та питања одговорена више пута.

"Сва билатерална питања која оптерејућу регион се решавају у пријатељској атмосфери. Западни Балкан је јединствен, послали смо лепу поруку и сви билатерални проблеми који су оптерећивали мултилатералне проблеме... мислим да смо веома близу решења. Пробој (Breakthrough) је известан. То су велике ствари које су се управо десиле у Црној Гори", поручио је он.

Спајић је рекао да очекује да се црногорски амандмани на Резолуцију о Сребреници прихвате.

"Сарадња између Црне Горе и Хрватске су у ствари европске интеграције",казао је Спајић.

Каже да је убеђен да ће Црна Гора и Хрватска имати најбоље односе.

"Не сумњам да ћемо те односе дићи на ниво невиђен од осамдесетих година", додао је, рекавши да много тога можемо научити из хрватског примера.

Председник Владе Црне Горе Милојко Спајић разговарао је данас са европским комесаром за суседство и проширење Оливером Вархељијем о актуелним приликама и могућностима за даљу сарадњу посебно на плану реализације реформске агенде.

Спајић и Вархељи су разговарали уочи самита западнобалканске шесторке, који се одржава у Котору, и сагласили да је Црна Гора веома успешна у одлучном испуњавању приоритета из преговарачких поглавља за област владавине права, те да је за претходних пола године црногорска администрација врло успешно одговорила на изузетно амбициозан план што ће, како су оценили, уколико све преостале обавезе буду испуњене, резултирати добијањем ИБАР-а и наставком даљег интеграционог процеса.

Како је саопштено из Владе Црне Горе, Спајић је исказао задовољство односом Европске комисије према Црној Гори и казао да је у погледу политике проширења ово једна од најуспешнијих фаза у последњих неколико година.

"Резултати Црне Горе и сваки корак ближе пуноправном чланству су наш заједнички успех", навео је Спајић.

Комесар Вархељи је истакао значај организације Самита лидера Западног Балкана у Црној Гори и казао да је ово прилика да се Црна Гора још једном потврди као кохезиони фактор у региону на кога сви међународни партнери могу рачунати, посебно када је у питању очување стабилности и наставак укупног развоја.

"Европска комисија снажно подржава све активности у том правцу", навео је Вархељи, стоји у владином саопштењу.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће регион Западног Балкана вероватно чекати још шест година за улазак у Европску унију и да је то у реду.

"Знам да нећемо бити део Европске уније, нико од нас, пре Украјине. Када ћемо ући у Европску унију, да ли ћемо ући заједно са Украјином, то је други проблем. Ви имате ваше мишљење, али моја интелигенција мени говори да сам ја у праву. И наравно, то је нешто што се тренутно догађа. Вероватно ћемо чекати још неких шест година, што је такође у реду. У вашим земљама је можда Европска унија толико популарна, у мојој земљи није толико популарна као што ни ми нисмо толико популарни, иако смо ми највећи део овог региона. Нећемо ми никада причати лоше ствари о важности ове иницијативе", рекао је Вучић.

Председник Александар Вучић изјавио је данас у Котору да је промењен приступ ЕУ по питању Плана раста за ЗБ добра прилика и на добробит свима у региону.

Веома смо ентузијастични по питању овог плана. Верујем да ћемо имати добру дискусију, рекао је председник Србије Александар Вучић на почетку излагања.

"Многи не разумеју о чему говоримо овде, што је сасвим разумљиво, јер не расправљамо о великим политичким темама, већ о животима обичних људи, о економији", рекао је Вучић.

"Сложили смо се око већине ствари о којима смо разговарали. Можда је остало неколико нерешених питања, једно или два. Било је неких одлука које за нас нису биле лаки, питање јавних набавки, државне помоћи, питање виза", додао је.

"За нас ће бити много лакше да извозимо ако будемо имали све сертификате. Ово је нешто што ће донети добре резултате целом региону, када говоримо о новцу", истакао је.

Додао је да се нада да ћемо и следећи пут када се будемо срели у Сарајеву имати добре закључке.

"Оно што сам желео да кажем, да сви чују, заједничка област плаћања, питање АЦЦА, сначи споразум о процени усаглашености и прихватању индустријских производа. Корисно је, мораћемо да извозимо рецимо веш машине, усисиваче, сваки пут је контролисано да ли је све урађено уз неопходне потврде. Сада ће то бити много лакше и помоћи ће нам да развијемо наше економије. Имамо неколико фабрика у Србији које ће имати користи од оваквих споразума", казао је председник.

Додао је да то обухвата 10 посто извоза Србије у ЕУ, што није, како каже, за потцењивање већ ће донети користи региону-

"Ми то ценимо, јер то је новац европских пореских обвезник, због тога кажемо да смо захвални. Најважније су структурне реформе које ће морати да се прихвате", поручио је.

"Спроводимо велике реформе од значаја за све нас на Западном Балкану. Верујем да и пре чланства у ЕУ можемо да остваримо велике резултате", рекао је председник Србије Александар Вучић пред почетак самита у Котору.

Премијер Албаније Еди Рама рекао је да је данашњи разговор наставак једног инспиративног процеса који ће отворити нови пут за све земље да се интегришу у заједничко тржиште ЕУ, чиме ће се подстаћи трговина, стварајући истовремено нове прилике за наше грађане.

Он је истакао да је време да овај регион постане део "европског дигиталног новчаника".

Премијер привремених приштинских институција рекао је да је трећи састанак о Плану раста ЕУ одлична прилика за све земље региона да разговарају како могу даље да се интегришу, да спроводе реформе, али и да виде како могу боље да сарађују са ЕУ и остваре бенефите Плана раста.

Додао је да се ове године обележава и 10 година Берлинског процеса, поручујући да Приштина жели што бољу сарадњу у региону, што значи и "међусобно дефакто и де јуре признање свих земаља Западног Балкана".

У том смислу, изразио је незадовољство због тога што БиХ још увек није ратификовала Споразум о слободи кретања са личним картама.

Затражио је да се политика Уније према региону веже за поштовање европских вредности, а од Србије је затражио изручење Милана Радоичића и, како је навео, других учесника у догађајима у Бањској.

Курти је, у свом излагању, рекао да је прошло три године од почетка рата у Украјини, што је донело не само рат на старом континенту, већ и директне изазове по европске вредности и безбедност.

Тзв. Косово је, како је казао, напредовало је у доба обележеном дезинформацијама и снажењу ауторитарних режима, на пољу демократије.

Према његовим речима, ЕУ мора своју политику према региону везати за европске вредности, односно њихово поштовање.

"Ако ЕУ једнако подржава земље које напредују у демократији, владавини права и другим областима онда је могуће спровести реформе и грађани ће допринети мењању политичких елита", нагласио је он.

Истакао је да је његова порука у Котору ЕУ да треба да се анализира напредак у области демократије и реформи и да на основу тих података ствара своју политику.

"Од Србије тражим да преда косовским властима Милана Радојичића и његове паравојне формације које су убиле полицијског официра Африма Буњакуа у септембру", истакао је Курти.

Помоћника државног секретара САД за европска и евроазијска питања Џејмс О' Брајан изјавио је данас да САД снажно подржавају План раста за Западни Балкан јер он подразумева бољу будућност за грађане и за земље.

Он је уочи почетка самита лидера Западног Балкана и ЕУ у Котору, рекао да се то своди на четири слободе- људи, добара, капитала и услуга, да се крећу преко граница.

"Земље које испуњавају своје реформске услове ће се придружити европском подручју плаћања, што ће смањити трошкове за можда седам одсто сваки пут када неко пошаље новац. То ће смањити трошкове задуживања, што ће омогућити предузећима да се прошире. Овде се ради о показивању предности за грађане региона у придруживању европском тржишту", рекао је О' Брајан.

План раста за Западни Балкан се већ остварује, а на самиту ћемо разговарати како да спроведемо све приоритете региона за ову годину, изјавио је данас европски комесар за суседство и проширење Оливер Вархељи пред отварање Самита лидера Западног Балкана и Европске уније у Котору.

Према његовим речима, у оквиру поменутих приоритета је најважнија СЕПА, односно област заједничког плаћања евром.

Он је навео да сви грађани и предузећа целог региона могу да имају користи од овог плана већ од првог дана следеће године.