Европски комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархељи уверен је да ће се Црна Гора обратити Хрватској када је у питању резолуција о Јасеновцу, и да ће се све могуће различитости разрешити.
Поручио је да су добросуседски односи предуслов било којем кандидату за чланство у ЕУ.
"Видим да је ово питање осетљиво, зато увек питамо земље кандидате да се укључе још више у директне разговоре са чланицама, то је веома битно како би односи напредовали до нивоа односа земаља чланица, казао је Вархељи на заједничкој конференцији за новинаре са премијером Милојком Спајићем током Самита ЕУ-Западни Балкан, одржаном јуче у Котору, преносе подгоричке "Вијести".
На питање да ли је Црној Гори потребна резолуција о Јасеновцу, Вархељи је казао да не жели да утиче на унутрашња питања, те да је важно да сви поштују и примене донете одлуке.
Спајић је рекао да је убеђен да ће Црна Гора и Хрватска имати најбоље односе.
"Не сумњам да ћемо те односе дићи на ниво невиђен од осамдесетих година", додао је, рекавши да много тога може да се научи из хрватског премијера.
Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман потврдио је раније да је Хрватска упутила ноту Црној Гори због најављеног усвајања резолуције о геноциду у Јасеновцу, уз упозорење да би то могло да заустави европски пут званичне Подгорице и поремети билатералне односе двеју земаља.
Председник Србије Александар Вучић јуче је после Самита у Котору рекао да је резолуција о Јасеновцу добра идеја.
"Ми ћемо сагледати како да је оберучке у будућности прихватимо. Али, питање је за грађане Црне Горе и њихове политичке представнике желе ли то или не", навео је Вучић.
Говорећи о Резолуцији о Сребреници у Уједињеним нацијама, казао је да Србија неће бити одушевљена ако Црна Гора подржи резолуцију.
"Немојте да нас терате, ем да нас бијете по глави, ем да нас још терате да нам је много лепо док нас бијете по глави. Пустите нас лепо, издржаћемо ми и те ударце, није проблем", казао је и додао да су неистините тврдње да је реч о индивидуалној кривици.
На питање да ли ће и како ће гласање Црне Горе о Резолуцији утицати на односе ове две земље, одговорио је да Србија не говори Црној Гори шта треба да ради, "за разлику од оних који долазе да јој кажу како треба ово или оно да уради".
Спајић је рекао да очекује да се црногорски амандмани на Резолуцију о Сребреници прихвате.
Влада је поднела два амандмана на Резолуцију. У првом амандману се наводи да је кривица за геноцид индивидуална, те да се не може приписати било којој етничкој, верској или другој скупини или заједници, а други се тиче неповредивости Дејтонског мировног споразума у Босни и Херцеговини.
Вархељи је поручио да Западни Балкан треба да искористи прилику коју му даје Европска унија (ЕУ) и да до краја 2027. године неће више бити изговора за регион да није спреман да постане део те заједнице.
Он је, на Самиту на којем је главна тема био План раста за ЗБ, казао да постоји велики ниво мотивисаности да се одради све што је замишљено како би се регион што више ускладио са ЕУ.
"Наредна Европска комисија требало би да буде комисија проширења, која ће до краја свог мандата видети нове чланице које се придружују Унији", рекао је.
Савет ЕУ одобрио је недавно План од шест милијарди еура подршке земљама Западног Балкана у циљу убрзавања реформи и економског раста, од чега две милијарде у грантовима, а четири у повољним кредитима које гарантује ЕУ.