У трећој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је са писцем и добитником НИН-ове награде Владимиром Табашевићем разговарала о његовом искуству током ратова деведесетих, шта за њега значи бити жртва и како се та етикета (зло)употребљава у делу јавности на простору бивше Југославије.
Тема разговора била је трибина о суочавању са прошлошћу, која је одржана у "Дорћол плацу" 23. новембра, а у којој су учествовали новинар Теофил Панчић, писац Мухарем Баздуљ и историчар Драган Марковина.
Том приликом одржана је и промоција збирке "Тренутак када је мени почео рат", у којој се налазе приче аутора са простора бивше Југославије.
Баздуљ се током трибине нашао на удару критике, зато што је рекао да људи из Србије нису довољно засупљени у збирци, наводећи Табашевића као представника млађе генерације српских писаца који су могли да се нађу у тој збирци.
Табашевић, који долази из мешовитног српско-хрватског брака и који је имао сам пет година када је рат почео у његовом родном Мостару, ипак је прескочен.
Када је реч о суочавању са прошлошћу, Табашевић је рекао да је то немачки концепт, за који су они имали своје историјске разлоге и мотиве. Покушали су да га препишу и код нас, али је то урађено превише "рогобатно".
"Са својим злоделима из ратова деведесетих Немци се данас разрачунавају преко наше грбаче", рекао је млади писац и додао да се то ради тако што се нама приписиује кривица која је упитног порекла.
Цитирајући Малапартеа, Табашевић је рекао да "постоји рат сећања међу пораженима, под параваном мирнодопских мотива". Критиковао је и то што се у делу јавности форсира "копање по трауматичној прошлости".
Он је критиковао организаторе скупа због тога што не желе да чује мишљење које одудара од њихове "истине", па тако не изненађује реакција на Баздуљеве изјаве.
На таквим скуповима увек долазе људи који деле иста мишљења, а Баздуљ је ту "намерно залуато", зато и изазива толико негодовање оних који инсистирају на само једном тумачењу историје.
"Они су сами себи досадили у том 'подразумеваном разумевању' проблема", рекао је Табашевић.
Коментаришући изјаву хрватског историчара Марковине да би било "цинично" да га је неко позвао, пошто је он "мејнстрим", Табашевић каже да они "мисле да су маргина, и да им то даје моралну супериорност".
"Није поента да ли је нешто речено на Дорћол плацу или негде другде, већ да ли се допушта да се чује и туђе мишљење", рекао је писац.
Ни друга страна није ништа боља, то су "силни љубитељи Хандкеа, који ни једну његову књигу нису прочитали, и то је дебакл", изјавио је Табашевић.
Он је критиковао и појаву "самовиктимизације", односно потребе људи да буду "жртве нечега", како би заузели супериорни положај.
"Када се представиш као жртва имаш моралну супериорност, то је потпуно неосвешћено и самим тим је идеолошка позиција", рекао је Табашевић.
Додаје да постоји интерес да се на овим просторима постратна траума непрестано рециклира, и да живи.
"Рат ће трајати докле год буду имали право да ми причају како треба да се осећам зато што сам преживео", закључио је он.