Хрватска војска и усташка застава: Како се министар одбране НАТО чланице присећа Блајбурга

Светом мисом у Мацљу одали смо почаст жртвама комунистичког злочина почињеног над хрватским народом у мају 1945. на Блајбургу и Крижном путу, забележио је за историју министар одбране Хрватске Иван Анушић, на свом налогу на друштвеној мрежи Икс.

"Заробљени хрватски војници и цивили, месецима су убијани док су се надали повратку својим домовима. О њиховој жртви морамо да говоримо и наставимо да тражимо истину, јер страдање Хрвата у Другом светском рату, као и у Домовинском рату, није само болно наслеђе прошлости него и наша обвеза преношења истине будућим генерацијама", написао је Анушић.

Уз државну церемонију прославе "Олује", у знак сећања на август 1995. када је хрватска војска одбранила отаџбину протеривањем 250.000 Срба, Блајбург и Крижни пут су вероватно једно од највећих годишњих окупљања у част знаменитих догађаја хрватске "повијести".

Њиме се молитвено и уз почасну поворку обележава убијање махом мушкараца, махом припадника усташког покрета, који су на концу Другог светског рата покушали да бекством ка пријатељским земљама, попут Аустрије, пронађу спас. И на споменику у Блајбургу, који је подигло поносно потомство, пише лепо: "У част и славу погинулој хрватској војсци." Да не буде забуне да је ту било и неких цивила.  

Комеморације су, иначе, ранијих година одржаване на лицу места – на Лојбашком пољу код Блајбурга у Аустрији, све док аустријски парламент 2022. године није донео забрану окупљања.

Претходно је експертска група, формирана при Министарству унутрашњих послова, анализирала законске могућности, као и само окупљање, које је оцењено као највеће окупљање неонациста у Европи, како су тада пренели медији. Свих пет парламентарних странака потврдило је тада извештај аустријског министарства у којем је наведено да је сваке године на комеморацијама у Блајбургу било усташких симбола, односно величања нацизма, чиме се крши Државни споразум Аустрије.

Али, за разлику од Аустрије, Хрватска је "слободна земља", која не само да нема такав државни споразум, него се заставе, како се може видети на овогодишњим сликама из Мацеља, са усташком шаховницом, слободно вијоре на комеморацији којој присуствује делегација Владе Хрватске. 

Милановић замерио Додику због изјаве о злочинима усташког режима: Хрватска нема чега да се стиди

Осим Анушића, у њој је био и министар спољних послова Горан Грлић-Радман, чије је министарство недавно упутило протестну ноту Црногорцима због намера да усвоје резолуцију о геноциду у Јасеновцу, као и председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић, потпредседник Владе Хрватске Томо Медведев, локални званичници.

"Достојанствен скуп", како су то обично говорили ТВ коментатори разних комеморација, уз подсећање да су некад ти скупови били још достојанственији када су хрватски председници, попут Колинде Грабар Китаровић, или Ива Јосиповића лично ишли у Блајбург да положе државни венац на споменик стрељаним усташама који су, у овом тумачењу историје, изгубили битку, али не и рат.

Како су у Аустрији заступници сличних идеологија изгубили и битку и рат, скупови неонациста, како их назваше аустријски посланици, су забрањени, а хрватски председници престали су да се претерано истичу у одавању почасти својим прецима. 

Ипак, државна комеморација је остала државна комеморација, као што и миса, као обавезни део Крижног пута који асоцира на страдање Кристово, заузима у њој почасно место. Ове године мису у Мацељу служио је загребачки помоћни бискуп Мијо Горски, уз директан пренос на хрватској националној телевизији.

Сањамо домовину, али она је могућа тек када се баласт, тај тешки терет прошлости ослободи с њених врата и ногу, рекао је помоћни бискуп у беседи окупљенима од којих су неки и на ревер окачили препознатљиву шаховницу из периода Другог светског рата.

"Скоро осамдесет година је прошло, давно су мртви судеоници зла, али траума злочина, траума лажи и присиле обележила је сво време и читав народ. Још смо заробљеници нерешених питања прошлости. Ми данас имамо Богом дану земљу омеђену границама, имамо и своју заставу која симболизује домовину, али ако та идеја умре... онда људи одлазе, траже нову. Није новац једини па чак ни најважнији разлог одласка, него губитак поверења и снова", рекао је бискуп Горски.

Ако су изгубљени снови о којима говори помоћни бискуп они о усташкој шаховници која се вијорила над концентрационим логором Јасеновац, онда би сви требало да будемо озбиљно забринути.

А не само аустријски посланици.