Новосадска политичка рашомонијада: ПОКС-почео да се осипа због "Франкенштајн" коалиције

Део омладинаца Покрета за обнову краљевине Србије решио је да казни политички заокрет својих лидера удружених са левичарима

Када су омладинци Покрета за обнову Краљевине Србије узимали своје партијске књижице, нису могли ни да замисле да ће доћи дан када ће странка у коју верују ускладити своје политичке ставове са ставовима сецесионисте Ненада Чанка, који, на пример, признаје и такозвано Косово и наводни сребренички геноцид, а не признаје, односно позива на укидање Републике Српске.

Толике обрте, млади ПОКС-а нису очекивали, па је тако, након што је њихова партија у Новом Саду ушла у коалицију са још 12 опозиционих партија, међу којима је и покрет "Браво" који води унук Туђмановог штићеника Јеврема Брковића, Брајан Брковић – њих петоро иступило из досадашње странке.

"Њиховим коалиционим партнерима су српске жртве и резолуција о етикетирању Срба као геноцидног народа спрдња. Склопили су савез са Брајаном Брковићем, унуком прокламованог усташе Јеврема Брковића, и са Динком Грухоњићем, оличењем свега антисрпског, са аутономашима Ненада Чанка и комунистом Бојаном Пајтићем", љутит је био бивши председник Омладине ПОКС Александар Малешевић који је позвао и на бојкот избора.

Малешевић је поручио "да се не наседа на превару, јер ниједан патриотски глас не сме отићи листи Динка Грухоњића, Брајана Брковића, Бојана Пајтића и Ненада Чанка".

"Једина нада коју они лажно нуде људима је нада да ће моћи да нас некажњено краду и шире србофобију у српској Атини",  рекао је Малешевић, док је његов доскорашњи председник Војислав Михајловић, графите у којима се позива на бојкот избора, назвао кампањом СНС-а и оценио да је очигледно да је "власт уплашена уједињењем целе новосадске опозиције у једну изборну листу".

И даље је међутим нејасно како - али у овој новосадској политичкој рашомонијади, ипак се десило да чујемо како Брковић из покрета "Браво", коме је (благо деди) хоби да уништава српске заставе - у изборну трку креће заједно са патриотски орјентисаним ПОКС-ом и Новим ДСС-ом Милоша Јовановића.

Подигла се у Новом Саду националистичка кука и прозападна мотика, а сви они ће, заједнички и на истој листи наступити на изборима другог јуна.

Раме уз раме стали су србомрсци и србољуби, десничари и левичари, а коалицију од 12, по свему наизглед неспојивих партија, чине ССП, НПС, Демократска странка, Странка центар "Срце", Грађански покрет Браво, Зелено-леви фронт, Покрет слободних грађана, Покрет обнове Краљевине Србије, Нови ДСС, Лига социјалдемократа Војводине, Еколошки устанак и Покрет за преокрет.  

"Уједињени ћемо 2. јуна ослободити наш град бахатости, насиља и бахатости која влада већ 12 година. Рекли су да се никада нећемо ујединити, јер смо превише различити, али су заборавили да смо сви Новосађани и да нас је град научио толеранцији", рекла је кандидат са ове листе Ана Орег.

За Милоша Тубића, првог на листи овог опозиционог Франкенштајна конструисаног у Новом Саду, овакво уједињење је, каже, цивилизацијска тековина.

"За мене је цивилизацијска тековина што смо овде у Новом Саду сви заједно на једној изборној листи - леви и десни, грађанисти и националисти, сви које нас спаја то што волимо наш град и желимо да га мењамо на боље. Ово је јединствен случај у Србији, да су се све опозиционе партије удружиле у једну изборну листу, у листу слободе, која нема страха од репресије власти и која ће победити, јер смо и децембру имали више гласова од власти", тврди Тубић.

Јединствено јесте, и то без икакве дилеме, а питање је, међутим, како ће се досад заиста "невиђена" листа допасти гласачима у Новом Саду.

Иако се показало да бирачи радо праштају и заборављају прелетање из странке у странку – мало смо имали овако драматичних случајева прелетања с једног на други део политичког спектра, и непознато је колико ће се такви заокрети за 180 степени допасти грађанима са правом гласа.

Премијер Милош Вучевић је недавно поручио да Чанак, Ђилас, Бора Новаковић, Алексић Ћута и монархисти "који се сете монархије само кад се иде на изборе" – "немају проблем да буду сви заједно".

У љубави и рату, кажу, све је дозвољено – у политици, међутим, треба имати и одговорности, јер су бирачи увек у позицији да на изборима казне партијско руководство које је скренуло са свог курса. Али, иако можда "недозвољено", све је могуће. Изборне шансе постају важније од страначких идеологија и програма, па остаје да се питамо – шта је следеће чиме ће нас политички актери изненадити?

Како је кренуло, можда ускоро сазнамо и да су Вјерица Радета и Соња Бисерко најбоље другарице?