Србија и Балкан
Пунолетство, па дипломски испит: Црна Гора данас слави 18 година независности
Народ који је током чудесних литија захтевао, осим одбране Цркве, и постепени повратак Црне Горе свом историјском идентитету, данас никако не може бити задовољан, рекао је аналитичар Бошко Вукићевић
"Убијеђен сам да за Црну Гору најбоља времена тек долазе. А Црна Гора да би била вјечна, мора бити изврсна. Срећан Дан независности и да је вјечна Црна Гора", објавио је данас на "Иксу" њен премијер Милојко Спајић.
Црна Гора слави данас 18. годишњицу независности, а само два дана по пунолетству полагаће дипломски испит и то у Генералној скупштини Уједињених нација на питању – резолуција о геноциду у Сребреници. Да ли ће испит положити или ће пасти, да ли ће и када имати право на поправни, са каквим ће образом после 23. маја 2024. пред претке и потомке, знаће се брзо.
Премијер Спајић је неке важне одговоре ових дана већ дао.
Кoлико су за претходних 18 година, од 21. маја 2006. године, референдума и проглашења независности испуњене наде и очекивања грађана Црне Горе, која су њена највећа достигнућа у том периоду?
"Прослављање Дана независности ће и ове године протећи у подијељеним емоцијама црногорског друштва. С једне стране, присталице бившег режима ће данашњи дан искористити како би током славља традиционално истакли своју различитост, а понеки и непријатељство са Србијом и српским народом (као да је у тој наводној различитости једина сврха независности Црне Горе). С друге стране, они који су на литијама срушили црногорску диктатуру, с горким укусом у устима констатоваће да се мало чега промијенило након пада антисрпске мафиократије", каже за РТ Балкан Бошко Вукићевић, политички аналитичар из Подгорице.
По његовом мишљењу "народ који је током чудесних литија захтевао, осим одбране цркве, и постепени повратак Црне Горе свом историјском идентитету, данас никако не може бити задовољан".
Вукићевић наводи да се "на унутрашњем плану, до сада није ништа урадило по одређеним питањима чије би повољно решавање допринијело општенародном помирењу, односно, ситуацији у којој огромна већина грађана заједно прославља празнике попут Дана независности".
"Рецимо, ни након скоро четири године од пада диктатуре нијесу покренуте званичне иницијативе о измјенама и допунама државних симбола. Општепознато је да су актуелни симболи изабрани (а притом и кривотворени) како би бивша власт показала што је могуће већи отклон од српске заоставштине и поријекла Црне Горе. Тако је бијели орао на државној застави 'пожутио' (како би се замаскирало његово немањићко, а прије тога византијско поријекло), док су у химну без икакве потребе уврштени стихови ратног злочинца Секуле Дрљевића. Народ који је на литијама и накнадном изборима поразио диктатуру захтијева увођење црногорске тробојке као народне заставе, избацивање спорних стихова из химне, као и изгласавање српског језика као званичног", речи су Вукићевића.
Он запажа "да су након пада диктатуре на неким другим пољима ствари пошле набоље, да је борба против организованог криминала ефикаснија, институције професионалније и слободније, а аутохтони српски народ као ни неистомишљеници власти се не прогањају као раније.
"И на неким другим пољима се осећају бољици. Очекивани улазак Нове српске демократије и Демократске народне партије у извршну власт, након најављене реконструкције Владе, допринио би позитивним промјенама и мисији повратка Црне Горе себи. Макар, и за почетак, на унутрашњем плану. Након објављивања резултата пописа становништва, на којима се очекује велики процентуални пораст Срба и апсолутна већина српског језика, као и православна (чиме ће Црна Гора, де факто, обновити статус српске државе), најављене су иницијативе о измјенама и допунама државних симбола. То је више пута истицао предсједник Скупштине Мандић, а и неки други политичари који би требало да буду дио нове извршне власти", закључује Вукићевић.
За Владимира Павићевића, доктора политичких наука, "највеће постигнуће у ових осамнаест година од обнове независности Црне Горе до данас је развлашћивање Мила Ђукановића и Миловог ДПС-а".
"Тај процес је почео оном великом августовском победом на парламентарним изборима 2020. године, а финализован је Миловим дебаклом на председничким изборима прошле године. Црна Гора је данас дубоко у постђукановићевској ери и то данас прославља убедљива већина грађана Црне Горе", каже Павићевић.
"Друго велико постигнуће је што је захваљујући посвећеној борби против мафије у последње три године грађанима Црне Горе обновљена вера у идеале правде, правичности и владавине права. Црногорско друштво данас је слободно друштво спремно за даљи прогрес и све то заједно је данас тако управо због тога је некадашња доминантна Милова странка сада у опозицији без било каквих шанси да врати утицај који је некада имала у политици у Црној Гори", речи су Павићевића.
За Спасоја Томића, српског политичара из Црне Горе "данашњи датум представља кулминацију једног процеса који је вођен од тридесетих година двадесетог века и који је започео Секула Дрљевић заједно са идеологом црногорско хрватског братства Савићем Марковићем Штедимлијом".
"Тај процес наставиће се нарочито активно након 1945 године, када палицу антисрпства преузимају комунисти, који за основу свог дјеловања узимају нападе на СПЦ, што ће свакако кулминирати рушењем Његошеве завјетне капеле на Ловћену, да би затим изградили маузолеј који, везано за историју Црве Горе, симболизује - ништа! И у томе је читава поента, сва прича дукљанских идеолога је ништа, ништа од ништа, заснована на грубим фалсификатима који за циљ имају потпуну десрбизацију Црне Горе, Црне Горе која је кроз читаву своју историју до 1945. била српска, док данас, а за то се боримо мора бити и српска!", каже Томић.
За њега је "зато важно да нашу дјецу научимо да 21. мај не може бити празник Срба у Црној Гори, да је наш празник 26. новембар, да их научимо да је 21. мај у ствари исто што и 12. јул 1941, јер ту разлике нема, оба датума означавају догађаје када је антисрпска Црна Гора покушала да замијени српску Црну Гору".
"Нека се зна, да покољења не би била у заблуди, Мило Ђукановић је Секула Дрљевић, са много малих Дрљевића, али како није прошла прича 12. јула 1941, тако неће ни ова, модификована, подржана од неких центара са запада, резолуционашка, безлична и противна сама себи у својој бити! На крају, за 18 година једино добро што се десило је пад ДПС-а, све остало мора да буде боље, а биће боље када ова земља буде и српска, док таква не буде нема било каквог напретка", закључује Томић.
Књижевник из Подгорице Бећир Вуковић констатује да је "отприлике, Црна Гора требала да постане пунољетна, да би Срби ушли у владу".
"Или, боље речено, да Срби у Црној Гори постану власт. Истовремено, мислим да је то најважнија ствар која се десила у њеном новијем одрастању. После вишедеценијског тлачења и дискриминација, после комунизама и неокомунизама, обесправљивања у сваком смислу, прављења новог Црногорца, удара на језик и цркву, Срби у Црној Гори враћају се на оне историјске позиције које су сами створили и осмислили. Успут, те позиције Срба у Црној Гори уоквириће и попис и јасно показати свеколику истину на коју се насртало толико и толико деценија. Оно што се најјасније види јесте да је сасвим пропао антисрпски пројекат што се тиче Црне Горе. У односу на тај застрашујући пројекат, све је друго мање важно, и успут се, полагано, може решавати и кориговати", каже Вуковић.
