Село Кончуљ код Бујановца добило је музеј: на спомен-плочи на улазу је Шефкет Муслију, командант главног штаба "Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца" (ОВПМБ), а унутра на фотографији Адем Јашари, један од оснивача тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК).
Уз пресецање црвене врпце, говоре и уручивање захвалница за допринос ОВПМБ, музеј је отворен у кући у којој се налазио главни штаб терористичке организације ОВПМБ која је током 17 месеци постојања више пута учествовала у терористичким нападима на припаднике српске полиције, изнудама, отмицама...
Церемонију је најавио председник Националног савета Албанаца Невзад Лутфију, који је на свом фејсбук профилу поделио и детаље с догађаја. Лутфију је можда мало познатији српској јавности као иницијатор промене имена основне школе "Десанка Максимовић" у селу Биљача уз образложење да тамо више нема српских ђака.
Отварање је било заказано за 20. мај на 23. годишњицу потписивања Изјаве о демилитаризацији ОВПМБ, коју Албанци зову "Кончуљски споразум", а уз овај позив Лутфију је поетично поручио:
"Не знамо куда идемо, ако не знамо одакле смо дошли".
Изјавом о демилитаризацији из 2001. године ОВПМБ је расформирана, а њени припадници обавезали су се да ће положити оружје, док су српске власти позване да амнестирају оне који се добровољно предају, што је и учињено. Изјаву су потписали командант ОВПМБ Шефкет Муслију, његови сарадници Мустафа Шаћири и Ридван Ћазими, као и тадашњи шеф канцеларије НАТО у Југославији, канадски дипломата Шон Саливен.
За Шефкета Муслијуа, званог Хаџија, у извештају Владе Србије из септембра 2003. године, који се позива, између осталог, на податке Безбедносно-информативне агенције, наведено је да је од октобра 1999. до марта 2001. на подручју општине Бујановац извршио 49 најтежих кривичних дела.
Муслиу је током 1998. био члан ОВК на КиМ, активан у специјалним јединицама под командом Рамуша Харадинаја, а почетком 2000. укључио се у тада формирану групу за ликвидацију Албанаца настањених на подручју Гњилана који су одбијали сарадњу са терористима, како се наводи у Белој књизи о албанском тероризму на КиМ Владе Србије.
Како се набраја у овом извештају, уз навођење датума и места извршења кривичних дела, на територији Бујановца вршио је изнуде од Албанаца који нису хтели да се придруже његовој организацији, нападао полицијске патроле уз људске жртве, подметао противтенсковске мине, организовао убиство последњих српских житеља села Мали Трновац, вршио киднаповања и отмице.
Додаје се да је након демилитаризације ОВПМБ Муслију наставио да командује групом терориста који су вршили, по његовом наређењу терористичке акције на југу Србије, а након формирања огранка албанске терористичке организације АНА на овој територији постао је њен заповедник.
Стављен је на америчку "црну листу" организација и лица којима се, због терористичке делатности, ускраћује финансијска помоћ, односно забрањује улазак у САД.
Припадници Кфора ухапсили су га 12. априла 2003. године. Окружни суд у Гњилану осудио га је на 12 година затвора за три кривична дела отмице и једно дело принуде у покушају. Косовски врховни суд ослободио га је даљег издржавања затворске казне у мају 2011. године.
Приликом отварања музеја, окупљени су посетили и гроб Муслијуовог рођака Јонуза Муслијуа, који је умро 2018. године.
Јонуз Муслију био је политички комесар ОВПМБ, а у интервјуу за Б92 из 2013. говорио је о оснивању ове паравојне организације и објаснио да је "неколико десетина њих старијих" већ припадало ОВК, а да су ту дошли "да формирају војску и помогну њену организацију".
Последњих година, Јонуз Муслију обављао је функцију председника скупштине општине Бујановац и био председник Националног савета Албанаца.
Претварање у музеј главног штаба паравојне организације "Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца" прошло је готово у медијској тишини.
За разлику од етичких, моралних и историјских анализа и медијске халабуке која је испратила отварање музеја на месту породичне куће Драгољуба Драже Михаиловића у Београду у октобру прошле године. То отварање пропраћено је бацањем црвене фарбе испред зграде.
Или скандализовања "пристојног грађанског света" због мурала Ратку Младићу који је такође у једном тренутку прерастао у медијску тему број један. Или масовне хистерије "грађанске Србије" због исписивања графита "Кад се војска на Косово врати" који су заслужили хитну конференцију за медије са које је поручено да је "лузерски поклич" исписан "токсичним бојама које уништавају природу".