Србија и Балкан
Неспретна изјава шефице словеначког парламента разоткрила нелогичности "резолуције о Сребреници"
Председнице словеначког парламента Уршке Клакочар Зупанчич је у присуству колегинице из Руанде открила нелогичност усвајања резолуције о Сребреници као "међународног дана сећања на жртве геноцида"
На позив председнице словеначког парламента Уршке Клакочар Зупанчич, а поводом одлучивања о резолуцији о Сребреници у четвртак у УН, Словенију је данас посетила делегација Представничког дома Руанде на челу са шефицом Донатилом Мукабалиса.
То је још један ни мало пријатељски гест службене Љубљане према Србији с обзиром да се Словенија налази међу државама које су иницирале резолуцију, а посета Мукабалисе је брижљиво темпирана после првог састанка са Клакочар Зупанчичевом у Кигалију, априла прошле године.
Ради се о првој посети лидера неког парламента из субсахарских афричких земаља од тренутка словеначке независности, 1991. године. Априла прошле године је приликом посете Клакочар Зупанчичеве Руанди у жижи било мољакање за руандски глас за словеначку кандидатуру за несталну чланицу у Савету безбедности УН. Овог пута се Мукабалиса концентрисала на нови задатак – у изјави за словеначке медије је проговорила о тешком тренутку из историје Руанде, описујући геноцид против Тутсија пре 30 година.
Председница словеначког парламента и њена гошћа дале су јавну подршку предлогу резолуције о "међународном дану сећања на жртве геноцида у Сребреници", о којој се очекује да ће Генерална скупштина гласати у четвртак.
"Подржавамо резолуцију јер је по среди осуда геноцида и злочина", изјавила је председница руандског парламента. Као јека ју је здушно подржала словеначка колегиница.
"Ми (Словенија) подржавамо ову резолуцију (о Сребреници) и то је резултат онога што сте и ви у Руанди искусили. Тиме упозоравамо и на друга места у свету где су се такви злочини дешавали, а један од њих је Сребреница која се догодила годину дана после геноцида у Руанди", изјавила је председница словеначког парламента.
Тако је у присуству колегинице из Руанде открила нелогичност усвајања резолуције о Сребреници као "међународног дана сећања на жртве геноцида" у Генералној скупштини УН и Савету безбедности УН.
Намеће се питање, који је мотив власти у Кигалију да учествују у целом том подухвату?
"Последњи геноцид у 20. веку догодио се у Руанди", оценио је пре месец дана руандски председник Пол Кагаме у говору приликом обележавања 30 година од почетка масакра у његовој земљи. А онда је преврнуо плочу и Руанда се уз Немачку напрасно појављује као иницијатор да се пред ГС УН пошаље нацрт резолуције о "геноциду у Сребреници" 1995. године. При чему се "заборавља" да су Немци криви за "први геноцид у 20. веку".
Занимљиво је откриће да власт у Руанди и дан данас чине неки од актера који су били одговорни за геноцид у тој држави, међу њима чак и актуелни председник државе – Пол Кагаме. Суд га је својевремено осудио за почињене злочине, а после – никоме ништа, "business as usual", што би рекли Американци.
Ту треба тражити разлоге зашто је Руанда толико заинтересована да помогне Немачкој и заташка сопствени геноцид гурајући под рефлекторе Сребреницу и Србију, иако је то злочин много мањег обима, и приде се догодио годину дана касније, како се зарекло председници словеначког парламента.
Али у политици Запада који отворено следи своје хегемонистичке и неоколонијалне интересе већ дуго нема логике, још мање правде и правичности. Јасно је да се овде не ради о бризи за људска права, већ борби за остварење политичких циљева Берлина и других спонзора сребреничке резолуције.
