Србија и Балкан
Ђурић: Резолуција УН о Сребреници изазваће даље поделе на Балкану
Србија је континуирано и доследно осуђивала све злочине овог трагичног сукоба, а посебно масакр у Сребреници, али свака резолуција УН о страдању у балканским ратовима треба да поштује више од 100.000 жртава сукоба, написао је шеф српске дипломатије у ауторском тексту за "Политико"
Резолуција Уједињених нација о Сребреници изазваће даље поделе на Балкану, а постизање консензуса о обележавању сећања на прошлост на начин који не ствара поделе је најбољи начин да се обезбеди да се то неће и не може поновити, написао је у ауторском тексту за "Политико" министар спољних послова Србије Марко Ђурић.
"Нико не пориче да су се страшни ратни злочини догодили током балканских ратова. Само политички екстремисти одбацују став да су у Сребреници почињени неописиви злочини. И само најбезумнији људи нису вољни да признају и одају почаст тим жртвама. Међутим, будући да је предложена резолуција УН уско фокусирана и сачињена без консултација са свим регионалним заједницама и странама у балканским ратовима, вероватно ће довести до подела унутар Босне и широм региона", написао је он.
Док су се западни извештаји и политички лидери првенствено фокусирали на жртве бошњачких муслимана током балканских ратова, трагична реалност је да су све етничке и верске групе претрпеле масовне ратне злочине, навео је српски шеф дипломатије.
Он подсећа да су на недавној седници Савета безбедности УН, у сали били појединци који су као мала деца трпели тортуру или остали сирочад због масовног убијања српских цивила.
"Били су уз мене док сам тврдио да предложена резолуција игнорише њихов бол, стварајући хијерархију патње међу невиним жртвама", подвукао је Ђурић.
Нагласио је да је Србија континуирано и доследно осуђивала све злочине овог трагичног сукоба, а посебно масакр у Сребреници и подсећа да је Народна скупштина Републике Србије усвојила 2010. године Декларацију о осуди злочина почињених у Сребреници.
"Република Србија такође недвосмислено и најоштрије осуђује негирање свих ратних злочина почињених у Босни током трагичног грађанског рата. А високи републички званичници, међу којима и два председника, одали су почаст жртвама у Меморијалном центру Сребреница у Поточарима и учествовали на комеморацијама у УН у Њујорку", наводи Ђурић.
Како каже свака резолуција УН о страдању у балканским ратовима треба да поштује више од 100.000 жртава сукоба.
"Ове жртве заслужују једнаку правду, третман и сећање, као и поштовање међународне заједнице без обзира на њихову националност, расу или веру. Нажалост, нацрт резолуције настоји да спомене и издвоји једну групу. Нацрт резолуције подрива устав и владавину права у Босни. Једнако важно, резолуција такође настоји да термин геноцид примени на злочине који су се догодили у Сребреници, сугеришући да су они засновани на другачијим мотивима од масовних цивилних убистава Срба и Хрвата током рата који је пратио распад Југославије. Препустићу експертима да расправљају о дефиницији геноцида у међународном праву, али довољно је рећи да су многи водећи научници, укључујући стручњаке попут Јехуде Бауера, довели у питање његову примену у случају Сребренице", рекао је Ђурић.
Он је напоменуо да нацрт резолуције подрива устав и владавину права у Босни, јер га је направио, предложио, коспонзорирао и за њега лобира стални представник БиХ у УН амбасадор Златко Лагумџија, без законски прописане сагласности трочланог Председништва БиХ, које представља Бошњаке, Хрвате и Србе.
Срби који су преживели бројне масакре цивила дугих 29 година залажу се за истину и правду, разумеју бол који осећају све жртве и њихове породице, без обзира да ли су Бошњаци, Хрвати или суграђани Срби, написао је српски званичник.
Влада Србије, како је истакао, спремна је да ради са свим балканским владама и свим земљама чланицама УН како би се суочила са изазовом проналажења правде за све.
