Упркос томе што је изабрао бојкоташку страну пред предстојеће локалне изборе и што се у претходном изборном циклусу држао у сенци док су његове партијске колеге штрајковале глађу, Драган Ђилас, по свему судећи, не намерава да титулу "вође опозиције" препусти новом прозападном џокеру, Саву Манојловићу из Покрета "Крени–промени". Ако је веровати Манојловићу, Ђилас га чак и саплиће и главни је разлог за обарање изборне листе "Крени–промени" за општину Врачар. А у све су умешани и невладина организација ЦРТА, па чак и председник Србије Александар Вучић.
Жалбу на одлуку изборне комисије о проглашењу листе "Крени–промени", уложио је, наиме, Владимир Тупањац, адвокат невладине организације ЦРТА, који је истакао да је изборна листа Саве Манојловића имала 370 важећих потписа за подношење листе, а потребно их је 600.
Али, све је то, тврди Манојловић – Ђиласово масло.
"Црта се не бави контролорима избора на општинском нивоу, иако се њихов адвокат налази на листи сарадника. Иза обарања листе стоји Драган Ђилас. СНС комисија ће сада наводно вратити изборну листу 'Крени–промени'. Планирају да нам поједу изборну кампању тако што ће Ђилас обарати изборну листу, а Вучић нам је враћати", тврди Манојловић и додаје да су се чланови његовог покрета повукли из изборних одбора на Врачару.
Заветује се још да ће у "политичку прошлост" послати "обојицу" – и Вучића, али опозиционог саборца Ђиласа.
Рат, који неки називају и ратом Сороша против Рокфелера (за кога се зна да, између осталих, финансира и Манојловића), додатно је ескалирао Ђиласовом изјавом.
"Говоре ми упућени да је Саво испостава службе. До данас нисам веровао у то. Али када видим да лаже на исти начин као Вучић и његови таблоиди, када ме бестидно, без икаквих доказа, оптужи да сам срушио његову листу на Врачару и још каже да има информације да ће Вучић да је врати, онда прича добија смисао", истиче Ђилас, додајући да "нема времена да се бави Савом".
Ипак, довољно је времена нашао да каже још понешто о свом прозападном ривалу.
"Разумем да му је служба дала налог да руши Ђиласа, а не Вучића и да је целу своју кампању усмерио на мене. Овај опозициони Нестор би ипак морао да покуша да се уозбиљи, јер бирачи у Београду нису заслужили овакав ниво дилентатизма које је показао пријављујући своје листе и изјавама попут ове на коју, после многих прећутаних, реагујем", поручио је Ђилас.
Откуд овде Бели Прелетачевић?
Отровне стрелице између "Крени–промени" и Србија против насиља размењују се већ неко време, отприлике, откако је Манојловић и обелоданио да ће са својим покретом изаћи на изборе.
Новинар Зоран Пановић проценио је још почетком месеца да су предстојећи избори уједно и "предизбори за опозицију", а да је "однос Сава Манојловића и Ђиласа ривалски, без обзира на покушај да буду учтиви и културни – то јесте ривалство и то не може да се сакрије".
У међувремену, од учтивости и културе се одустало, па оптужбе пљуште на све стране.
Тако је и Срђан Миливојевић из ДС-а који је део Ђиласове коалиције "Србија против насиља", недавно "разоткрио" Манојловића као новог Белог Прелетачевића и устврдио да опозицији нису потребна нова лица.
И једна од најоданијих Ђиласових "војникиња", Мариника Тепић жестоко је напала Сава Манојловића, оптужујући га да због политичких амбиција критикује опозицију и председника њене странке Драгана Ђиласа и да је тајно преговарао са Александром Вучићем о окончању протеста против "Рио Тинта".
Нешто слично је радио и Ђилас, под оправдањем да је Александар Вучић председник Србије "свидело се то мени или не", а као пример да је то примерено, у то време, користио је управо Манојловића.
"Саво Манојловић је разговарао са Вучићем како би решио захтеве за доношење или повлачење закона који су се односили на 'Рио Тинто' и који су људе извели на улицу. Видим да неки критикују али увек ћу веровати да је признање воље грађана и нових избора боље постићи политичким договором него протестом на улици", тврдио је Ђилас док је објашњавао своје сусрете с Вучићем.
Обрачун између Ђиласа и Манојловића, како неки познаваоци политичких прилика кажу, уводи нас у "последњи чин опозиционе трагедије", иако би, због комичних момената овог сукоба, примереније можда било све ово назвати гротеском.
Да се овде не ради само о политици, сукобима око проглашења изборних листи и различитих страначким "филозофијама", већ да је сукоб двојице прозападних опозиционих лидера личнији него што изгледа, а да се рат међу главним штиховима опозиције води до "истребљења", јасно је и из "ад хоминем" аргумената који се потежу.
Тако се Ђилас у покушају да дискредитује опозиционог колегу прогласио и за Манојловићевог личног "фешн гуруа", па добро осмишљеним модним саветима покушава да унапреди његов имиџ.
Њему је, каже, све јасно око Манојловића, који га, тврди, стално "критикује", али има једну енигму коју је морао и јавно да изнесе.
"Мени само код господина Сава Манојловића није јасно зашто оне наочаре за сунце носи закопчане овде за кошуљу. То се носи… па знате… има оне наочаре за сунце и закачи их овде му стоје овако. покушао је Ђилас да објасни Манојловићеву модну навику додајући да је то "последњи носио Бора Тодоровић пре 30 година".
Јаз у прозападној опозицији је, очигледно, све дубљи, а велика је енигма како би се овај "вербални фајт" водио да је и Ђилас, као и Манојловић решио да учествује на локалним изборима.
Лидеру "Крени промени", аналитичари, наиме, предвиђају велике шансе да убере део гласова и грађанистичке опозиције која би иначе бирала Странку слободе и правде, а истовремено Ђиласову одлуку о бојкоту виде као последње трзаје у настојањима да се "конзервира ситуација у опозицији", и да све прозападне опозиционе партије остану под "Ђиласовом капом".
Непрекидне свађе, Ђиласова "капа" и Савове наочаре, дакле, главни су елементи овог изборног циклуса, о којима се далеко више слуша него о политичким програмима политичких актера.
Не чуди тако што је Бојан Клачар, извршни директор Центра за слободне изборе и демократију (Цесид), оценио да су шансе опозиције да победи на предстојећим локалним изборима у Београду, који су заказани за 2. јун, мање него што су биле у децембру прошле године.
Можда би прозападна опозиција у наредном гласачком кругу, могла да понуди неки конкретнији адут, уколико заиста озбиљно рачуна да било кога пошаље у политичку прошлост?