Србија и Балкан
Сведочење у УН о зверствима Насера Орића: "Имате одрешене руке, истерајте Србе и четнике"
Међу најстрашнијим зверствима почињеним над српским народом на територији општине Сребреница су она иза којих стоји Насер Орић, и овај ратни злочин против цивилног становништва детаљно је и описан приликом истражног поступка против њега
У Њујорку је, у организацији Сталне мисије Републике Србије при Уједињеним нацијама, одржан панел дискусија "Ми говоримо, јер они не могу - гласови које треба чути" сведочанства сведока и жртава рата у БиХ, на којем су Душанка и Светлана Станић, али и друге жртве сведочиле о злочинима које су преживеле за време рата у БиХ - животу у логору, најстрашнијим мучењима и смрти која је била предвиђена за Србе у то време.
Међу најстрашнијим зверствима почињеним у то време над српским народом на територији општине Сребреница су она иза којих стоји Насер Орић. Овај ратни злочин против цивилног становништва детаљно је и описан приликом истражног поступка против Орића.
Насер Орић, тада у својству команданта општинског штаба ТО Сребреница и члана ратног председништва у Сребреници, те као командант свих јединица које су биле подређене штабу ТО Сребреници, извео је оружани напад на српско становништво тог подручја након што је одлучено да се припадници 16. МИБ (Муслиманска источна бригада) ставе на располагање и под команду ТО Сребреница и његову команду у циљу оружаног напада на села у околини Сребренице, насељена српским становништвом и да се ово становништво протера из села.
Сви они су под непосредном командом Насера Орића учествовали у оружаним нападима на цивилно становништво српске националности у циљу да допринесу испуњењу заједничког општег циља муслиманске стране у сукобу - протеривању српског становништва са подручја општине Сребреница и успостављању потпуне контроле над целом територијом и стварању етнички чистог подручја.
Вршили су убиства и повреде телесног интегритета, примењивали мере застрашивања и терора, мучења и нечовечног поступања, палили и уништавали имовину цивилног становништва, са циљем да шире страх међу становништвом српске националности, те да цивилно становништво приморају да напусти место пребивалишта и пресели се у Републику Србију.
У јулу 1992. године организовали су напад на место Залазје у Доњим Поточарима, општина Среберница, у ком је живело већински српско становништво. Пре напада је у месту Леховићи код села Шушњари, у раним јутарњим часовима извршено постројавање припадника јединице Кондори и припадника ТО Сребеница и том приликом је Насер Орић одржао поздравни говор и издао наређење да се крене у напад на Залазје, да се српско становништво потпуно протера са територије општине Среберница речима:
"Нападамо на Залазје, да се истерају Срби и четници из Сребренице. Имате одрешене руке у случају да неког заробите, можете му радити шта год хоћете, што стигнете чистите, чистите само да ослободимо, да их отерамо одатле, не остављајте ни кокоши, ни свиње, ништа"....
Током напада заробљена је група цивила, који су на путу који води према Сребреници ударани и псовани и на крају преклани. Једног од њих је сам Насер Орић издвојио (судија Илић Слободан), па га ударцем ногом у пределу ногу оборио на земљу, затим му левом ногом клекао на груди и обратио му се речима: "Где си, судија? Оћеш ли сад судити?". Потом, извадио је нож којим му је ископао оба ока и на крају га у пределу врата преклао, при чему Илић Слободан није испустио никакав крик. Тада је преклано девет Срба.
Посмртне остатке ових лица, по наредби Насера Орића, утоварили су у приколицу камиона и одвезли путем према Сребреници, где су их припадници јединице Кондори истоварили из камиона и убацили у раку која је претходно ископана багером, а потом је набацивањем земље преко тела оштећених закопали.
