Србија и Балкан

Додатна алатка у ратном арсеналу: Како ће Сарајево и Запад (зло)употребљавати резолуцију?

Треба да гледамо на ову акцију као на припрему терена за још крупније и опасније акције, каже за РТ Балкан Александар Павић
Додатна алатка у ратном арсеналу: Како ће Сарајево и Запад (зло)употребљавати резолуцију?Getty © Selcuk Acar / Anadolu

"Новоизгласану резолуцију о Сребреници наши непријатељи ће злоупотребљавати против Српске, Србије и српског народа као што су злоупотребљавали и досадашњи лажни наратив о "геноциду" у Сребреници, чији је ова резолуција постала саставни део. А језгро непријатеља чине данашње најмоћније државе политичког Запада, Хрватска, Словенија, Албанија и политичко Сарајево", каже за РТ Балкан поликолог Александар Павић говорећи на тему како ће политичко Сарајево и Запад употребљавати и злоупотребљавати јуче у ГС УН усвојену Резолуцију о Сребреници.

По оцени Павића, "резолуција је само додатна алатка у њиховом ратном арсеналу, са јасним ратним циљевима - укидање или обесмишљавање Републике Српске, унитаризација БиХ ради лакше НАТО интеграције, лепљење трајне етикете 'геноцидности' на цео српски народ ради наше трајне дискредитације и делегитимизације као народа, даља хомогенизација народа у нашем окружењу на антисрпској основи, слабљење државне позиције саме Србије у међународној арени, отварање могућности за тужбе за ратне репарације против Србије и Српске, па и за неке нове тужбе против Српске и Србије".

"Не треба да се уљуљкујемо тиме што су резолуције ГС УН правно необавезујуће у свету у којем се међународно право гази на сваком кораку управо од стране оних који стоје иза резолуције о Сребреници. Лекција из деведесетих важи и данас: пропагандне лажи су неопходне да би се оправдали агресивни потези против нас пред међународном јавношћу - али и у домаћој јавности. Истина и право су ту на последњем месту. Није политички Запад уложио оволико напора и угледа на међународној сцени само да би се зауставио на гласању и 'победи' у ГС УН. Треба да гледамо на ову акцију као на припрему терена за још крупније и опасније акције", сматра Павић.

Наш саговорник додаје да "то што је мање од 100 земаља гласало за резолуцију неће спречити оне који су је покренули да наставе са својом антисрпском делатношћу, не бирајући средства".

"Такође, можемо да очекујемо и да ће се политичко Сарајево додатно охрабрити у својим настојањима да уништи Републику Српску, у чему ће моћи да рачуна на помоћ лажног високог представника - који "случајно" долази из Немачке, земље која је и представила ову срамну резолуцију у ГС УН. Другим речима, ова резолуција је саставни део напора најмоћнијих НАТО земаља да коначно 'заврше посао' на Балкану и неутралишу Србе, како би могле у потпуности да се посвете новом-старом источном фронту који су отвориле", закључује Павић.

Нема више снаге колективног Запада

По оцени вишег научног сарадника Института за међународну политику и привреду Душана Пророковића, "начин на који је Резолуција о Сребреници усвојена у ГС УН није легитиман и он оспорава легитимитет те одлуке".

"Ово је као да Реал из Мадрида победи Шумадију из Аранђеловца голом у последњем минуту надокнаде из измишљеног пенала. Нисам очекивао овакав резултат, очекивао сам да резолуција буде много убедљивије усвојена. Нешто се крупно дешава у међународним односима свих ових година и то показује и ово гласање", каже Пророковић.

По њему, просто, тема Сребренице је политизована, "до пре 15 година Сребреница је посматрана као правно питање, питање квалификације једног злочина, због тога је и наратив о Сребреници био проширен и у свету и по Србији".

"Сад се то променило и за 15 година, потпуно ће се другачије гледати на Сребреницу. Не само да ће се довести у питање квалификација злочина него ће се отворити расправа да ли је уопште, у којој мери злочина било а колико се све сводило на неке друге ствари", сматра Пророковић.

Наш саговорник оцењује да је у читавој причи "Сарајево мање битно, а много важнија Европска унија и њени поступци".

"Четири чланице ЕУ нису гласале за и то је за Србију важно, психолошки пре свега, али је огромна већина чланица ЕУ била за. Очекујем да се ЕУ, у неким згодним приликама сада стално позива на ову резолуцију и да тако условљава и Србију и РС. Њима ако буде нужно, они ће кажњавати и појединце који негирају тај тзв. геноцид. Можда неће дозвољавати да се путује у ЕУ, можда ће се затварати границе БиХ за неке појединце из Србије. Више тога ће долазити из Брисела него из Сарајева", сматра Пророковић.

За њега, могућност да Сарајево на крилима резолуције покрене питање наплате некакве ратне штете од Србије, у овом тренутку је потпуно секундарно.

"Примарно је ово што се десило на гласању. Нема више снаге колективног Запада чак и уз одређене муслиманске земље. Да се ово догодило пре 15 година, предложено у ГС УН добило би 160 гласова за. Данас је то нешто више од 40 посто. Ово се Сарајеву не исплати на дужи рок. Зашто Србија сада не би покренула питање стрељања ђака у Крагујевцу, да ли је то била геноцидна намера Немачке? Русија је најавила предлог једне резолуције о геноциду, о исламском свету који може да иницира резолуцију о геноциду у Палестини да и не говорим. Сада се отварају врата за серију резолуција о разним геноцидима и Сребреница ће просто пасти у заборав. Ако имате серију резолуција о геноцидима онда не може бити ни никаквог озбиљног разговора о некаквој одштети", речи су Пророковића.

"Ова политизација није одговарала ни Сарајеву ни колективном Западу. Наравно, краткорочно они то могу злоупотребљавати. Пробаће да злоупотребљавају на неко време. На дуги рок, исход је – под "а": тема Сребренице је политизована, то је од данас политичко питање, не питање формалне квалификације злочина, и – под "б": сада ће се свашта називати геноцидом јер ће се усвајати разне резолуције у међународним организацијама у разним случајевима", закључује Пророковић.

Његова оцена је и да "читава прича није кренула из Сарајева него из неке друге кухиње".

"Они из Сарајева су видели неку своју рачуницу, да реактуализују тему Сребренице, да на политичком нивоу покретну питање укидања РС. Нису они размишљали о дугорочним последицама. Данас је велики број исламских земаља или изашао из сале, или су неки гласали против. Алжир је био уздржан, Бахреин такође, Авганистан је изашао из сале. Ово ни код Монти Пајтона нема, Црна Гора је била за, а талибани из Авганистана нису за. И онда ће да кажу: победили смо. Па, није то баш тако", каже Пророковић.

image