Уз чврсто обећање Вашингтону да је "влада Косова спремна да помогне било какву војну операцију у Украјини, ако то САД захтевају", министар одбране у влади тзв. Косова Арменд Мехај, крајем фебруара ове године затражио је од Сједињених држава да хитно успоставе трајну базу америчке војске на Косову.
Мехај је тај захтев поновио и пре неколико дана у разговору са једним америчким конгресменом, подсећајући да би стална база Америке на Косову била "гаранција безбедности, мира и опште сигурности региона".
У међувремену, исти захтев Америци испоставио је током посете земљи премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти. Он је у разговорима са америчким званичницима говорио о "претњи по регион која може да дође војним савезом Србије и Русије" и затражио је демилитаризацију копненог појаса, тврдећи да Србија у близини Косова има укупно 48 "офанзивних копнених база".
По наводима агенције Ројтерс, САД су почетком ове године на Косову и Метохији имале укупно 635 војника стационираних углавном у бази Бондстил код Урошевца. Најмање три захтева за сталну америчку базу у јужној српској покрајини, изнета током ове године од стране приштинских званичника, само су продужетак сличних захтева који из Приштине стижу годинама уназад. Занимљиво је да су у сличној акцији и власти Албаније где се озбиљно ради на формирању неколико НАТО база.
"Морамо поћи од тога да је Америка одавно изабрала Албанце као савезнике на југоистоку Европе односно на западном Балкану. Граде већ две базе на простору Албаније, чак и једну поморску, а размишљају да је оспособе за прихват бродова њихове ратне морнарице и то би била њихова трећа копнена база на овом простору", каже за РТ Балкан професор др Митар Ковач, генерал у пензији.
Професор Ковач образлаже да овај простор јесте "централни простор Балкана, централни простор југоисточне Европе, одакле се снаге могу лако упутити у било ком правцу, копном, ваздушним и поморским путем, због чега се већ изграђују и завршавају одређене комуникације".
"Знамо да је пројектима Европске уније предвиђено да се што пре изгради ауто-пут од Драча, односно Тиране, до Мердара чиме би постојао пун профил ауто-пута до албанског приморја, као и да се изгради железничка пруга, поред постојећих комуникација са Солуном и Црном Гором", каже професор Ковач.
За сада нема доступних података који се односе на то какве би и у ком обиму биле америчке снаге стациониране у бази на Косову коју упорно годинама траже власти из Приштине.
"Према природи базирања снага и залеђа и потреби ангажовања према југоистоку Азије, према јужној и југоисточној Европи, према Блиском истоку, према црноморском региону, место на коме је планирана база, Косово, добра је основица за базирање копнених снага, а ПВО заштита наравно да би била примерана према самој бази, значају, близини и степену угрожености", наводи професор Ковач.
Иначе, од средине 1999. године, од оснивања базе Бондстил, која од почетка служи првенствено за стационирање америчких војника у јужној српској покрајини, четири или пет пута стизале су најаве о њеном могућем затварању.
Када је 2011. тадашњи амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел најавио затварање Бондстила, и то у склопу мера штедње, убрзо је стигао деманти генерала Ерхарда Билера, комданданта КФОР-а који је рекао да ће та база трајати "колико и мисија америчких војних снага на Косову".
Непуну годину после Делове изјаве о затварању базе, све дилеме отклонио је пуковник Џефри Лајтен, тадашњи командант америких јединица на Косову, који је рекао да нема ништа од повлачења америчких снага из Бондстила. Идеји о напуштању Бондстила жестоко су се успротивили и албански лобисти тражећи да Американци остану најмање "док се не реши питање севера Косова".
"Постојећа база Бондстил није никако замена за неку будућу базу САД на Косову. Када не буде КФОР-а, односно, ако би Америка успела да кроз УН прогура ту лажну државу, и да она опстане, Американци знају да би управо ту имали најјефтиније базирање снага у Европи. Управо на албанском простору били би ослобођени многих трошкова и дажбина које иначе имају у базама у Европи", сматра професор Ковач.
Генерал понавља да је осовина "која иде са албанске обале, преко Албаније, Косова, моравском долином према централној Европи изузетно важна".
"То је показала историја. Све операције у прошлости захватале су тај геопростор, мислим на Балкан, и дотичу се њега. Када погледамо америчке интересе усмерене према истоку, према Русији, ка црноморском региону, то је природан пут којим желе да изграде комуникације и аутопутевима и жељезницом и да што пре дођу до граница Румуније, Бугарске, односно ових држава у првом ешалону према Руској Федерацији", каже професор Ковач.
Када су пре неколико година у румунском месту Дивосело, у оквиру НАТО - ПВО ракетног штита постављени и системи "Патриот", Русија је моментално одговорила да тај део Румуније постаје легитимна мета руских снага.
"То, наравно, важи за сваку локацију било где у свету, а посбено овде у Европи где је жариште кризе, и, посебно на југоистоку Европе када имамо у виду одакле би долазиле те снаге, где би се груписале и где би боравиле. Простор Косова и Метохије у оперативном и стратешком смислу кризе у Европи јесте изузетно значајан и отуд ови притисци, убрзавање процеса како би се што пре обезбедила самосталност те лажне државе", каже Ковач.
На самом почетку, у бази Бондстил која је добила име по Џејмсу Бондстилу, одликованом вијетнамском ветарану, било је и до 7.000 америчких војника из елитних јединица, маринаца, ренџера, падобранаца, зелених беретки.
Десетак година по формирању Бондстила, ова база била је предмет спекулација да би, могуће је и овде, уз територије Румуније и Бугарске, могли бити размештени неки делови НАТО – ПВО ракетног штита али од реализације те идеје касније није било ништа.
Нека од најважнијих питања у овом тренутку јесу и какав би био војни утицај америчке базе на Србију, и такође, какав би био могући одговор Русије такву базу на Косову?
"У војном смислу то јесте опасност али ништа мања од оне која би долазила до база са подручја Албаније. Овде мислим и на Драч, и на аеродром поред Тиране и на базу специјалних снага, све то кумулативно даје једно неповољено безбедносно окружење са југа. Наравно, овде се у обзир морају узети и албански интереси за сецесијом Косова али и других делова у Македонији и Црној Гори. То дугорочно ствара нестабилност на Балкану не само према нама него и према непосредном окружењу", каже професор Ковач.
Што се тиче одоговора Русије, Ковач сматра да он "не може бити ни јачи ни извеснији ако Србија буде ћутала на такав процес".
"Нормално би било да и сада, док су неке претходне информације у медијима, док се обавља припремање терена, огласе органи наше законодавне и извршне власти и саопште оно што је уставна обавеза, и кажу да Србија никада неће подржати такву врсту споразума, да Косово и Метохију сматра својом територијом и да је недопустиво отварање било чијих база ван мандата УН односно КФОР-а. Русија би сигурно, ако би Србија реаговала, да ли преко ГС или СБ УН или другачије, подржала наше ставове и борила се за њих. Није за очекивати да се Русија оглашава и бори за интересе Србије док то Србија сама не чини. Ми бисмо морали да се на сваки начин боримо против таквих намера и да то у међународно-правном смилу учинимо нелегалним и нелегитимним, насиљем које Америка спроводи против воље Србије, српског народа", закључује професор Ковач за РТ Балкан.