Резолуција о Сребреници коју су Немачка и Руанда поднеле УН ствара хијерархију међу жртвама и реанимира ендемски расизам за који се веровало да је нестао у Европи после 1945. године, наводи директор новоформиране Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон за "Новости".
Он наводи да све породице невиних жртава заслужују да се према њима поступа са истим саосећањем.
"Питам се, зар све породице невиних жртава не заслужују да се према њима поступа са истим саосећањем? Како су земље које су подржале ову резолуцију могле да игноришу жртве масакра у Кравици, почињеног на Божић 1993. године у овом малом сребреничком засеоку? Чак 50 жена, деце, српских цивила масакрирано је хладним оружјем, многи су обезглављени, а очи су им претходно извађене. Сматрам да 60.000 бошњачких, 30.000 српских и 8.000 хрватских жртава овог страшног рата заслужују да се према њима поступа са истим поштовањем", сматра Гујон.
У тренутку у ком политички лидери у Сарајеву систематски доводе у питање Дејтонски споразум, који, како објашњава Гујон, гарантује мир и сигурност за све у Босни и Херцеговини, ова резолуција додатно јача антагонизам.
"Намерним игнорисањем српских жртава, ова резолуција оживљава бол и подстиче тензије између заједница", наводи директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију закључујући да је сада "време да се вратимо разуму, поштујемо међународно право и оставимо прошлост у прошлости како бисмо изградили заједничку будућност", истиче Гујон.
Како додаје, Србија је видела на гласању у Генералној скупштини УН у четвртак да 107 земаља света и две трећине човечанства зна да Срби нису геноцидан народ.
"Важно је да се обратимо народима остатка планете који су гласали 'за', а то су углавном Запад и земље под његовим директним утицајем. Званичници су добро информисани и у суштини знају истину, али ће они увек гласати за оно што им се каже, или за оно што мисле да је у њиховом интересу. Проблем је што други ешелон, а то су мејнстрим медији и невладине организације, уверљиво преносе те лажи у које, на крају крајева, верује обичан, необавештен народ. Активно ћемо промовисати историјске чињенице у медијима, на конференцијама, симпозијумима, изложбама на међународном нивоу које ће представити објективне и историјски тачне податке о догађајима из прошлости", закључује Гујон.