Србија и Балкан
Делегација Србије разговарала са француским и румунским колегама у ПС НАТО
Током разговора са румунском и француском делегацијом апеловано је да не подрже одлуку о додељивању статуса придруженог члана тзв. скупштини "Косова", јер би последице доношења овакве одлуке биле веома опасне
На маргинама пролећног заседања Парламентарне скупштине НАТО у Софији, делегација Србије одржала је данас, уочи сутрашњег гласања на пленуму о додељивању статуса придруженог члана тзв. скупштини "Косова", низ билатералних сусрета, поред осталог и са француском и румунском делегацијом у ПС НАТО.
Народни посланици су изразили захвалност румунској делегацији, на челу са сенатором Василе Динкуом, на чврстој и принципијелној позицији у погледу непризнавања једнострано проглашене независности тзв. Косова, саопштено је из Народне скупштине.
Апеловано је да не подрже одлуку о додељивању статуса придруженог члана тзв. скупштини "Косова", јер би последице доношења овакве одлуке биле веома опасне, односно озбиљно би угрозиле положај Срба на КиМ, а имале би и домино-ефекат, јер би представљале "награду" за неиспуњавање предузетих обавеза, укључујући и формирање Заједнице српских општина.
Румунски парламентарци су истакли традиционално веома добре односе између две државе и два народа.
Истакли су да Румунија има разумевање за позицију Србије, као и за тежак положај Срба на Косову и Метохији, поред осталог и због чињенице да су у саставу мисије Кфор ангажовани припадници румунских оружаних снага.
Истакнуто је да румунска делегација неће гласати противно ставовима Србије, наводе из Скупштине Србије.
Француској делегацији, коју је представљао сенатор Филип Фолио, народни посланик Горан Ракић је указао на изузетно тежак положај у којем се налазе Срби на Косову и Метохији, подсетивши да су, поред осталог, припадници тзв. косовских безбедносних снага пуцали на децу и то за време највећег хришћанског празника Божића.
Истакао је да од када је Аљбин Курти на власти Срби, на простору КиМ живе као у гету, као и да би додељивање статуса придруженог члана у ПС НАТО представљало "награду" за сав терор који се спроводи над Србима на КиМ.
Посланик Зоран Драгишић је указао да усвајање ове одлуке представљало веома лошу поруку и са аспекта безбедности, будући да би могла да доведе до дестабилизације прилика, јер би представљала охрабрење да Курти настави за својом антисрпском политиком.
Сенатор Фолио је подсетио да Србија и Француска имају веома дубоке историјске везе.
Подсетио је да Француска већ није подржала неколико одлука које се односе на једностране потезе приштинских власти.
Фолио је истакао да су упознати са приликама на Косову и Метохији, будући да су припадници француских оружаних снага ангажовани у оквиру мисије КФОР на простору Косовске Митровице.
Француском сенатору уручено је писмо председнице Народне скупштине Републике Србије Ане Брнабић упућено свим шефовима делегација чланица и придружених чланица ПС НАТО.
У том писму се позивају чланице ПС НАТО да не усвоје одлуку о додељивању придруженог статуса тзв. скупштини "Косова" и указује да би усвајање такве одлуке представљало "награду" за безобзирно понашање Приштине, која чини све да опструише дијалог и не испуни своје обавезе из Бриселског споразума.
Поред тога, в.д. шефа делегација Народне скупштине, народна посланица Наташа Јовановић, иступала је у оквиру дебате о извештају Одбора за демократију и безбедност ПС НАТО "Историја и идентитет на удару: заштита културног наслеђа у сукобу".
Том приликом Јовановићева је истакла да је Српска православна црква присутна од 1219. године на Косову и Метохији - територији Републике Србије која је под контролом УН, НАТО и привремених институција у Приштини, где се налази 1.300 цркава и манастира.
Истакла је да је, од доласка КФОР 12. јуна 1999. године, на Косову и Метохији оштећено или потпуно уништено 125 цркава.
Посебно је указала на чињеницу да манастир Високи Дечани и данас обезбеђују јединице КФОР и да је то једино сакрално место у данашњој Европи које обезбеђују међународне војне јединице.
У том контексту је подсетила на тежак положај Срба на КиМ, који су изложени терору привремених институција у Приштини, које пре неколико дана нису дозволиле патријарху СПЦ и свештеницима да уђу на КиМ и посете Пећку патријаршију.
Имајући у виду ситуацију на простору Косова и Метохије оправдано се поставља питање на који начин, под терором Аљбина Куртија, да се заштитите српске цркве и манастири, када Курти не жели да испуни ништа од преузетих обавеза, а посебно формирање Заједнице српских општина, поручила је Наташа Јовановић.
