Америчка долар-дипломатија је пропала, а сада је, барем ако је веровати прозападним медијима – на Србију дошао ред да користи дипломатију "шаргарепе". Тако, прозападни опозиционар Здравко Понош тврди како да је главни разлог због кога је Хондурас на гласању Генералне скупштине уједињених нација о резолуцији био "уздржан" – био управо "српски долар".
Председник странке СРЦЕ поделио је, наиме, објаву министра за спољне послове и међународну сарадњу Хондураса који је захвалио Србији на најављеној донацији од 500.000 долара за реконструкцију болница Роатан - сугеришући да је Хондурас на овај начин заправо поткупљен.
И не само да је та нација, због одбијања да српски народ назове геноцидним – очигледно корупционашка, него су још и незасити, јер, Поношевом логиком – ем су узели паре ем су само били "уздржани".
"Спонзори резолуције се нису прославили. О мотивима да и не говоримо. Али шта овај режим слави? Колико нас кошта Вучићево брисање носа националном заставу у Њујорку? И то за потребе локалних избора. Министар спољних послова Хондураса захваљује Влади Србије на 500.000 долара за обнову болнице Роатан?! Да ли је 500.000 долара ипак превелика цена за уздржан глас Хондураса? Када је Влада одлучивала о овој и оваквим "донацијама", као што је и она недавно за Украјину? Зашто је то тајна за грађане Србије? Труби нам да нисмо геноцидан народ. Зна то народ. Ти се преиспитај, ти си позивао на 100 за једнога, а остао на слободи. Висока је цена за то, ти је сад подижеш, а народ поново плаћа", написао је Понош на својој Икс страници, док су медији који су пренели ову његову објаву, читаву причу "зачинили" пословицама попут "ћорав слепцу очи даје" - при чему је Србија ћорава, а слепац, очигледно ова пријатељска земља.
Лобирање или подмићивање?
У Уједињеним нацијама, како објашњава Ненад Вуковић из Друштва лобиста Србије, изгубила се суштина лобирања као "борбе аргумената".
"Запад је директним притиском на добро познате проксије, односно притиском на државе које од њега војно, економски и политички зависе, захтевао од њих како да гласају. Ипак упркос том невиђеном притиску показало се да ипак доста значе и аргументи и међународно право, а нарочито доживљај великог броја малих држава да нешто слично може и њима да се деси да се нађу под притисцима моћних", истиче саговорник РТ Балкан.
Он као "смешне" оцењује инсинуације да је Србија помажући у пожару страдалој болници "купила" уздржаност Хондураса приликом гласања на ГС УН.
"Потпуно је смешно тако нешто спочитавати Србији, јер Србија нема ни тај новац ни ту моћ, нити менторе да би тако нешто радила, већ води независну политику. Запад такве ствари постиже кроз различите фондове, и путем различитих врста притисака постиже да државе поступе како они хоће. По тој некој аналогији, сада покушавају да обезвреде квалитет изнетих аргумената Србије, инсинуирајући да је купила глас", истиче Вуковић, додајући да је можда објашњење за пропаст резолуције боље тражити у томе што се тренутно дешава ерозија моћи Запада.
Природно је да се у лобирање улаже новац, а у центрима попут Брисела и Вашингтона (у којима се транспонује велики утицај) врте се и огромне суме. Лажно "Косово" тако, има на својој страни утицајне лобисте који за њихове интересе, али против српских, а који непрестано лобирају по ходницима Капитол Хила.
Србија каска у овој области, али покушава да прати трендове, и и сама лобира за своје интересе.
"Лобирање је пре свега борба аргументима - битно је да неког убедите да су аргументи прави и у јавном интересу. Када је реч о Хондурасу, сигуран сам да ту нема речи о куповини гласова. Потпуно је бесмислено да неко може да помисли да од Србије може да добије више новца него од политичког Запада", подвлачи Вуковић.
Мали народ и и игра крупних интереса
Исход гласања Генералне скупштине Уједињених нација о резолуцији о Сребреници, представљао је, према оценама појединих светских медија – "западни дипломатски фијаско", па и не чуди што многима није јасно како то да је, како то председник Вучић каже "један мали народ" у игри крупних интереса успео да победи много моћније и веће државе. И то упркос свим притисцима Колективног запада.
"Чекам одговор оних моћних и великих, и неко би рекао арогантних. Зашто вам је било потребно да вршите такав притисак на државе чланице УН само против мале земље као што је Србија. Зашто сте претили државама које нису хтеле да гласају 'за', говорећи да ако не гласају, неће добити вашу подршку и помоћ. Јесу ли то европске и демократске вредности, или сте мислили да нећу да говорим о томе", упитао је на седници ГС УН председник Вучић.
Чињеница је дакле, која се не крије, да је Запад здруженим снагама лобирао за доношење ове резолуције, а стална представница Немачке у УН Антје Лендертсе била је најактивнија у антисрпској кампањи прикупљања гласова за срамотни текст, ишавши лично у Кенију, те у латиноамеричке земље како би лобирала за његово усвајање. Напори Србије да излобира одбијање ове резолуције – из неког разлога су спорни – и своде се на мито.
"Посегао је за куповином гласова на локалним и општинским изборима чак до Хондураса. За ту држава за сад постоје основане сумње да је тамошњем руководству платио како би глумио и плакао од среће у Њујорку, јер Резолуција у УН није усвојена већином гласова чланица, већ прегласавањем", уверава нас прозападни "Данас", не објашњавајући, међутим зашто је спорна (још непотврђена) донација Хондурасу, а нису спорне милијарде које Запад свакодневно упумпава на рачуне домаћих НВО које су, и на самом тлу Србије лобирале за доношење спорне резолуције.
Та, за другосрбијанце "подмитљива" нација која живи у Хондурасу, ове године иначе обележава 120 година дипломатских односа са Србијом, првенствено у оквиру Покрета несврстаних.
У последње време држава све више окреће леђа Америци (иако је деценијама традиционално била под њеним утицајем). Не само да је Хондурас недавно успоставио дипломатске односе са Пекингом, већ и све блискије сарађује са државом, која је на ГС УН била једна од најчвршћих у свом ставу против ове резолуције.