Сећање на Милутина Миланковића: Фотографија потомака славног српског научника (ФОТО)

Милутин Миланковић био је српски математичар, астроном, климатолог, грађевински инжењер, доктор техничких наука. НАСА га је уврстила у 15 највећих научника који су се бавили проучавањем Земље. У свету, али и код нас одржавају се бројни научни симпозијуми посвећени Миланковићу, а глобална промена климе чини његово дело трајно актуелним. Рођен је у Даљу, у Аустроугарској монархији, на данашњи дан давне 1879. године.

У нашој јавности, добро је познато да је Михајло Идворски Пупин више пута заложио сав свој иметак који се мерио милионима долара да би Краљевина Србија добила ратне кредите. По израженом патриотизму, Пупин и Миланковић били су "сродне душе", али за Миланковићева добра дела према Србији мало се зна.

Преломна година за научни рад Милутина Миланковића била је 1909, након што је Аустрија прогласила анексију Босне и Херцеговине. Криза достиже врхунац марта 1909, стављањем аустријске војске у ратно стање и претњама да ће Аустрија да нападне Србију. 

"Тада сам потпуно јасно осетио да се налазим у непријатељској земљи. И тај осећај ме више није остављао", рекао је Миланковић.

Баш те године, он је одбио позив да ради на Универзитету у Загребу, попут бројних српских интелектуалаца из расејања, ношен дубоким патриотизмом, Миланковић напушта удобан живот и финансијски веома уносан посао грађевинског инжењера у Бечу, те долази у Београд на место професора на Универзитету.

Миланковићев патриотизам

Али, за разумевање његовог патриотизма важан је још један његов подвиг.

По доласку у своју матицу, како је звао Србију, одриче се држављанства црно-жуте монархије и прима држављанство Краљевине Србије, полаже свечану заклетву и бива уврштен у српску Војску као резервни официр. Као добровољац 1912. учествује у балканским ратовима.

И Пупин и Миланковић написали су обимне аутобиографије "Са пашњака до научењака", Михајло Идворски Пупин и "Успомене, доживљаји и сазнања", Милутин Миланковић. У Пупинову част један мањи кратер на Месецу назван је његовим именом. Али и  Миланковићу је указана иста част, па се кратер од 34 км са његовим именом налази на Месецу, по њему је назван и кратер на Марсу пречника 118 км, као и астероид под називом 1605 Миланковић.

Иако не постоје подаци да су Пупин и Миланковић били у контакту, занимљиво је да је славни сликар Паја Јовановић урадио њихове портрете; Миланковићев портрет, његова породица која живи у Аустралији, поклонила је Српској академији наука и уметности (САНУ).

Некако у исто време када је избила криза између Аустроугарске и Србије која ће довести до Великог рата, Миланковић се жени 14. јуна 1914. са Христином Топузовић, родом из Шапца након чега одлазе на свадбено путовање у његово родно село Даљ. Како је у то време био држављанин Србије са којом је Аустроугарска у ратном стању, Миланковић је ухапшен. Затворен је у једну стару жандармеријску касарну, а потом пребачен у логор у Нежидеру на Балатонском језеру.

У Пешти се у децембру 1915. родио Милутинов син Василије (1915—2003), који је умро у Аустралији. Василије је имао двоје деце и унуке. Из Удружења Милутин Миланковић из Београда сазнајемо више детаља о Миланковићевим потомцима.

Председник Удружења мр Славко Максимовић каже за РТ Балкан: "Потомци Милутина Миланковића (унук Никола и унука Марина) живе у Аустралији и са њима смо у редовном контакту. Више пута су посетили наше Удружење, када смо им презентовали наш рад и договарали заједничке акције. Напомињем да су веома захвални за све што Удружење ради, а нарочито за наше акције на изналажењу документације у циљу свестраног сагледавања живота и дела њиховог славног деде. У посету су нам долазиле и три праунуке Милутина Миланковића, кћерке унука Николе, све оне су и почасни чланови нашег Удружења. Унук Никола је спортиста и бави се дизањем тегова, док унука Марина ради као медицинска сестра".

У јавности је недовољно познат однос Николе Тесле и Милутина Миланковића. Миланковић је био млађи од Тесле 23 године, али су и поред тога имали многе "додирне" тачке. Тесла је имао осећај за здрав и спонтан хумор. Примера ради, када се из Будимпеште преселио у Париз, он је говорио: "Најтеже ми је последњих 29 дана у месецу".

Генијалан смисао за хумор

Миланковић је такође имао необичан смисао за хумор. Чак је знао и веома озбиљне ствари да исказује на специфичан и духовит начин, па га окружење често није разумело.

Он је једном приликом рекао: "Не може се у исти мах служити двама господарима и вршити два толико различита посла. Имам да бирам – или брак – или наука!".

Тесла је у Америци изјавио нешто слично: "Научник би у браку сву страст поклонио жени, те ништа не би остало за науку."

У Теслиној библиотеци која је из Њујорка стигла у Београд (1951), а налази се у Музеју Никола Тесла, постоје две Миланковићеве књиге: "Кроз васиону и векове" и то са посветом "Николи Тесли, у знак поштовања Миланковић" и "Математичка наука о клими и астрономска теорија климатских колебања".

Миланковић је 15. јануара 1937. написао предлог за избор Тесле за члана Српске краљевске академије. Говорио је на прослави поводом 90-годишњице и 100-годишњице Теслиног рођења. Миланковић је упутио Тесли и честитку за рођендан 1931. која је ушла у посебну књигу коју је приредио и објавио амерички новинар Кенет Свизи.

Али, за разлику од Тесле и Пупина, светску славу Миланковић није стекао у највећим (светским) метрополама, већ се својим научним теоријама бавио у собици у Капетан Мишином здању, на Београдском универзитету, користећи папир, оловку, логаритамске таблице… Међутим, нико од њих, није заборавио своје корене – икону и обичаје. Ма где да су живели, ма колико славе да су стекли. Пупин је славио Светог Саву; Тесла – Ђурђевдан (славу) и свој имендан Светог Николу; а Миланковић – Ђурђевдан.

Миланковић је умро у Београду, 12. децембар 1958. где је и сахрањен. По властитој жељи, његови посмртни остаци пренесени су у Даљ, 1966. где почива у својој породичној гробници с родитељима, сестром, браћом и бројним прецима.

На крају, из Удружења Милутин Миланковић сазнајемо њихове даље планове. Удружење наставља своју мисију, истражује до сада мање познате детаље из живота и дела Миланковића, организује научне скупове попут међународног научног скупа "Миланковићeва теорија о климатским променама – Сто година после", који ће се одржати почетком новембра ове године.

"И даље интензивно покушавамо да реализујемо иницијативу да се коначно формира музеј Милутина Миланковића, у том циљу предузимамо кораке према државним органима. Надамо се да ћемо дочекати тај тренутак одлуке, као и коначно решавање просторија за рад Удружења. Такође, организујемо свечани скуп посвећен великану на коме ће се 'резимирати' досадашњи рад и на коме ће се промовисати химна Милутину Миланковићу, коју ће извести вокалне уметнице сестре Гобовић које су и написале текст и компоновале музику. И даље, све у циљу одуживања дуга Миланковићу, нама на понос, а њему на част", наводе из Удружења.