Уочи избора у Новом Саду: Ко оживљава војвођански сепаратизам?

"Војводину нико нема право да назива северном српском покрајином, јер она то није и никада то неће бити", поучава лидер Покрета Аутономија Александар Оџић који у једном од својих часова географије на Твитеру додаје и да је "северна Србија Београд", а "Војводина Европа".

И у тој таквој, по свему ипак северној Србији, Оџић је ових дана решио да искуша своју политичку срећу и опроба се као кандидат за градоначелника Новог Сада, односно, носилац изборне листе "Нови Сад- главни град, Покрет Аутономија".

Као један од својих круцијалних пројеката, овај политичар најављује уклањање споменика краљу Петру (што би он рекао: "коњанику") и подизање обележја Марији Терезији, што би ваљда и доказало његову тезу како Војвођани "нису део српског света".

Познаваоци новосадске политичке сцене, међутим, Оџићу не предвиђају да ће успети да оствари своје, у најмању руку аутономашке снове, па чак у њему не виде ни, колико год се он то трудио да буде, "новог Ненада Чанка". Немогуће је, ипак, не запитати се - поготово када се политичар са, може се рећи, сепаратистичким тежњама укључи у изборну трку – да ли је и колико опасан овај "дашак" сепаратизма који се поново појављује у политичком пејзажу Војводине.

Политички аналитичар Огњен Карановић нема дилеме да је војвођански сепаратизам поражен "пре осам година када је дошло до промене политичких структура у северној покрајини". Међунационални односи су потпуно стабилни и за саговорника РТ Балкан они су "модел онога што нас убеђују да је европска вредност, а заправо је вредност српског народа - да са комшијама и суграђанима градимо блиске и партнерске односе".

"Војвођански сепаратизам или аутономаштво представља политички и духовни израз антисрпске хистерије, антисрпске политике и огољеног аутошовинизма. Ипак, он данас постоји само у главама неколицине неуспешних људи попут Оџића".

"Сријем Загребу" и "Хрватска без четника"

Карановић је, каже, уверен да Оџић "пажљиво негује своје политичке везе са антисрпски орјентисаним политичким центрима у региону, попут Загреба".

Не би то био први пут да неко од политичара са сепаратистичким амбицијама гравитира ка бившој братској држави. Својевремено је и Чанак, као председник АП Војводине, подржавао великохрватске идеје попут оне - "Сријем Хрватској", па тако заправо и не чуди како Оџић мисли да је "најбоља ствар у одмору на Јадрану у Хрватској да нема четника и њиховог 'српског света'".

Војвођанска аутономија без аутономаша: Зашто је водећа аутономашка странка остала испред Скупштине

"И војвођански сепаратизам и аутошовинизам су уствари дело и продукт хрватских политичких и националних елита након 1918. године. Комунисти су га, међутим, након 1945. обликовали у конкретан политички израз. На том трагу су ови модерни сепаратисти - сви су директни, биолошки или духовни потомци те касте која је покушавала да од северне српске покрајине направи антисрпску државу, на српском етничком простору", уверава Карановић.

Говорећи о томе шта заправо таква идеја подразумева, наш саговорник каже да ће "Мађари увек бити Мађари, Русини ће бити Русини, Словаци ће и остати Словаци", а затим поставља и питање - ко би онда требало да буду Војвођани?

"Па Срби. Војводина је изговор, та независна Војводина, антисрпска Војводина је заправо само изговор за укидање српског националног идентитета на простору северне српске покрајине. Сепаратизам је за било коју државу, а нарочито када се појављује на простору српског етницитета - увек опасност. Поготово када је у питању сепаратизам који  је уско повезан са психолошким и социолошким феноменом аутошовинизма, људи морају држати широм отворене очи", закључује наш саговорник.

Наш избор

Аутономаши испали из покрајинског парламента: После двадесет година, ЛСВ није прешла цензус

Професор Правног факултета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић, међутим, Оџића и не види као "правог" сепаратисту.  Оцењује га као играча чија је једина функција да "аутономаше истера на чистину" и на изборима "замути воду".

Ако Војвођанин заборави да је Србин, у логору га на то подсете

"Питање је да ли су те сепаратистичке идеје чак и раније биле искрене. Чанак је годинама врло ефикасно с тим кокетирао, али је брзо постајао члан сваке власти јер је екстреме скупљао на гомилу и контролисао их", уверава Ристивојевић.

Саговорник РТ Балкан каже да у Војводини не постоји аутентични сепаратистички покрет од домаћег становништва, већ да "то може да буде само увозно".

"Чак и кад има сепаратизма, он не може да буде довољно јак и артикулисан да заиста и одвоји Војводину", подвлачи професор Ристивојевић.

Он подсећа да и кад се Војводина 1919. године ујединила са Србијом "има оних који мисле да смо се преварили", као и да је тада било политичких опција које су се противиле уједињењу. Носиоци свих тих идеја су ипак пропадали на изборима.

"Ја сам Војвођанин и нама погрешно приписују да смо аутономаши, а од нас нема већих Срба. Мађари и Хрвати се периодично потруде и на сваких 20 до 30 година да нас подсете да смо Срби. Чак и они који су имали дилеме око свог идентитета у логорима су научили шта су. Ви бисте да будете Војвођанин, али они вас ставе у Јасеновац. Чак и кад о себи не мислите да сте Срби они вам објасне да јесте", закључује наш саговорник.