Основна школа "Џафер Никочевић" у Гусињу, на северу Црне Горе, прославила је 160 година постојања, током које су ђаци позирали у мајицама с албанским симболима и с рукама укрштеним у знак орла, што је препознатљив симбол албанског идентитета.
Догађај у овој школи указује на сложену и често конфликтну динамику идентитета, националних симбола и политичких односа у Црној Гори, али забрињава то што о томе никоме није причао и не жели да говори, пише "Политика".
Заборавља се да се албанској заједници дозвољавају овакви инциденти у Тузима, Плаву, Улцињу и да од ове, као и претходних власти, бивају прећутани. Међутим, није тако када је реч о местима где су већински народ Срби, којима се замера ако истакну своју тробојку и све што је део њиховог идентитета.
Медији и невладине организације недавно су реаговали на певање српских песама у Херцег Новом, док је гест подизања прста окарактерисан као провокација. С друге стране, догађај у Гусињу није изазвао сличне реакције, што отвара питање двојаких стандарда и селективне осуде. Ово може бити резултат различитих фактора, укључујући историјске тензије, политичке циљеве и политику моћи. Али, селективна перцепција може да допринесе даљој поларизацији друштва и отежа процес изградње заједничког идентитета и међусобног поштовања.
Црна Гора је држава са сложеном етничком структуром и историјом међунационалних тензија.
Након распада Југославије и стицање независности 2006. године, питање идентитета постало је централно за политички дискурс. У том контексту истицање националних симбола често се перцепира као политички чин.
Симболи као што су албански двоглави орао или српска тробојка носе са собом јаке емоције и историјске конотације. За албанску заједницу у Црној Гори коришћење албанских симбола може бити израз културног поноса и идентитета. С друге стране, за део црногорског друштва то може бити виђено као изазивање националне кохезије и довођење у питање лојалности држави Црној Гори.
За Црну Гору, као мултиетничку државу, важно је да развија инклузивни приступ свим својим грађанима. То подразумева равноправни третман свих националних симбола у јавним институцијама може да допринесе смањењу тензија и јачању међусобног поверења.
Потребно је успоставити балансиран приступ који ће омогућити изражавање културног идентитета свих заједница, и истовремено промовисати међусобно поштовање и интеграцију у шири црногорски друштвени контекст. Само кроз отворени дијалог и инклузивне политике Црна Гора може да гради стабилно и праведно друштво за све своје грађане.