Дневни лист "Политика" износи неосноване оптужбе на рачун Аљбина Куртија, "косовског премијера", пише портал "Коссев" осврћући се на текст београдских новина у којем је историчар Александар Раковић изнео тврдње да је Курти понудио српске православне цркве на Космету Ватикану. Као и да у отимању православних светиња учествује и католичка јерархија.
"Коссев" истиче да "Раковић поред свог мишљења, не нуди никакве доказе или званична документа којима би поткрепио оптужбу да је Курти понудио предају српских цркава Ватикану или да постоји званична политика владе да се то уради". "Политици" замера што није контактирала "косовску владу" и Католичку цркву на "Косову" и што је пласирала неосноване оптужбе. А читаоцима поручује:
"У одсуству кредибилних доказа и званичних изјава, тврдња да је Аљбин Курти понудио српске православне цркве на Косову Ватикану може се сматрати случајем дезинформација или лажних вести".
Исто тако "у одсуству кредибилних доказа и званичних изјава" тврдња да Аљбин Курти није понудио српске православне цркве на КиМ Ватикану такође се може сматрати случајем дезинформација или лажних вести. Јер у тексту "Коссева" нигде нису изнети никакви докази, ни посредни ни непосредни, да Курти није понудио овакву трговину, као и да се Католичка црква не бави отимањем православних светиња.
Баш напротив. Сам "Коссев" наводи у овом тексту два случаја за које претпоставља да је Раковић на њих алудирао. Прво је случај српске православне цркве у селу Винарце која је представљена као католичка приликом обнове "косовског Министарства културе" (децембар 2023), а друго је православна црква Светог Николе на Новом Брду која је на сајту исте институције нетачно представљена као римокатоличка (јун 2019).
А сад мало кредибилних доказа.
Што се тиче Косова и Метохије и Католичке цркве, ова територија је до 2000. године била у саставу Скопско-призренске бискупије, да би од тада била издвојена као Призренска апостолска администратура, а 2018. године Ватикан је уздигао на степен бискупије и од тада је Призренско-приштинска бискупија.
Да ова одлука на "Косову" није схваћена као пука црквено-административна ствар, показује то што се Светој столици захвалио Хашим Тачи, тада председник тзв. Косова.
У објави на Твитеру, Тачи је уз захвалност папи честитао "бискупу Доде Ђерђију и целој католичкој заједници на Косову на вести која је стигла на рођендан светице мајке Терезе".
Познато је да Ватикан не признаје независност тзв. Косова, а барем у два наврата оглашавао се да уверава српску јавност да се по том питању ништа није променило. Први пут 2011. када је Јулиус Јанус именован за апостолског делегата за Косово, дипломатског представника Ватикана за ову територију. Тада је Апостолска нунцијатура у Србији (амбасада Ватикана) саопштила да одлука има чисто међуцрквени карактер и да то није успостављање дипломатских односа са Косовом.
А други пут исте те године, само који месец касније, када је исти апостолски делегат приликом посете КиМ, према писању "Коха диторе" изјавио да је "у току процес признавања Косова".
Тада се огласио портпарол Свете столице Федерико Ломбарди и рекао да "нема никаквих новина и промене става Свете столице према Косову".
О отимању верског наслеђа на КиМ, односно о представљању православних цркава као католичких, Ватикан се званично огласио у случају служења мисе на Новом Брду 2019. Тада је на остацима православног храма, за који је СПЦ претходно упозорила да је предмет преименовања у католички, служен католички обред.
Министарство културе Србије званично се обратило тим поводом Ватикану од којег су добили одговор да ће "Света столица учинити све да се избегну било какве напетости које могу да начине штету богатој хришћанској традицији која је присутна на Балкану". Нигде се не помиње православни храм, ни апели Српске православне цркве, нити се осуђује присвајање српског православног наслеђа.
Мису на Новом Брду служио је призренско-приштински бискуп Доде Ђерђи који је на темељима православног храма у старом српском средњовековном граду, историјски добро познатом, поручио: "Били смо овде пре Христова рођења, били смо пре него што су Османлије дошли са Мухамедом, били смо овде пре него су дошли Словени. Били смо овде иако је наше сећање можда избрисано".
Призренско-приштинска бискупија под директном је управом Ватикана, њеног бискупа именује папа, а овај конкретни бискуп и даље је на њеном челу. И са званичног сајта своје бискупије поручује и даље исто: ми (Албанци католици) смо били овде пре Словена (Срба). И не само то, већ и да су Срби узурпирали "Косово", земљу аутохтоних Албанаца, и назвали га српским Јерусалимом.
У одељку о историји Призренско-приштинске бискупије тако се наводи већ позната прича о мистичним Илирима и бајковитој земљи Дарданији, о католичанству које је ту присутно од апостолских времена, са све Албанцима наравно, најезди Словена који све то уништавају и томе како су око 1214. Срби окупирали Призрен.
Подучава нас католичка јерархија на КиМ да су српске светиње Жича, Студеница, Милешева, саграђене "на територији Србије", а да су тек почетком 13. века Срби "окупирали западно Косово" градњом Пећке патријаршије.
Сви археолошки и историјски подаци говоре у прилог аутохтоности албанског народа, поручује нам косовски клер, па ипак у овом свом тексту на сајту бискупије не наводе име ниједне албанске католичке цркве на Косову где аутохтоно постоје још од времена апостола, ниједног локалитета, насеља, града који је био чувено католичко албанско средиште, па чак ниједан аутохтони албански топоним.
Али зато бискуп Ђерђи у интервјуу за "Косово онлајн" из децембра 2020. хришћански поручује да сви треба да се покајемо "нарочито они који су организовали службени злочин".
У духу оног што пише на сајту Призренско-приштинске бискупије и познатих западних притисака да се нормализују односи Београда и Приштине, имао је тада божићну поруку и за Србе.
"Срби живе на Косову, треба да имају сва права, али не могу да претендују да се врати прошлост јер то више није могуће. Морамо заједнички у будућност", поручио је Ђерђи.
У тој заједничкој будућности Срби окупатори, организатори "неслужбених злочина" и католички клер могу заједно да се скрушено помоле у древном албанском граду Призрену. Мајци Терези, а коме другом.