Србија и Балкан
Ђурић: Коспонзори резолуције анализирају неуспех
Успех Србије је то што је 107 земаља у УН подржало позицију Србије и није гласало за резолуцију, остаће забележен у аналима српске дипломатије, указује министар спољних послова Србије
Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да предлагачи и коспонзори резолуције о Сребреници раде анализу о томе како је могуће да су само 84 земље, први пут у историји у Уједињеним нацијама, у тако малом броју, подржале једну резолуцију о геноциду.
Како је Ђурић навео, у претходних неколико недеља Србија је имала две борбе - једну да спречи чланство Приштине у Савету Европе где је, уз ангажовање председника Србије Александра Вучића, према низу европских лидера то за сада и спречила, а другу да у Генералној скупштини УН не дозволи да српском народу буде стављен жиг геноцида.
Ђурић је за К1 телевизију рекао да је успех Србије то што је 107 земаља у УН подржало позицију Србије и није гласало за резолуцију, што ће, сматра он, остати забележено у аналима српске дипломатије.
Додаје и да се Србија бави анализом сваке појединачне земље, како је дошло до тога да та земља гласа за или против, на који начин јој је Србија приступила, а све с циљем да би у будућности била спремна за све друго што је чека.
"Оно што смо постигли ће послужити као фактор одвраћања за све оне који буду покушали да крену на Србију у међународним организацијама, али ће нам то такође отворити и могућности да се у економији профилишемо као земља која има сјајан приступ Африци која се развија најбрже од свих континената, Латинској Америци, Азији", изјавио је министар.
Ђурић за К1 телевизију каже да је Србија земља која се суочава са новим изазовима без преседана, покушајем да се јужна српска покрајина отуђи, истакавши да, за разлику од земаља у окружењу, Србија још није чланица ЕУ и није јој у плану да постане чланица НАТО-а.
Одговарајући на питање да ли Србија данас зна ко су јој партнери, пријатељи и какви ће бити односи са земљама од којих се очекивало да буду барем уздржане, а гласале су за резолуцију о Сребреници, Ђурић је рекао да се Србија противи сваком облику историјског ревизионизма с које год стране он долазио и без обзира на то да ли је мотивисан жељом да се можда релативизују нечији злочини у прошлости.
"Ми нисмо ни наивни, ни глупи па да не видимо каква настојања постоје. Истовремено ми желимо да сарађујемо и са земљама с којима имамо различита мишљења о одређеним осетљивим темама. Нећу да говорим само оно што је пријатно за уши домаћој јавности", изјавио је он.
Према његовим речима, цео свет је имао "дивну" показну вежбу претходних дана шта се дешава кад Србију покушају да изложе притисцима.
"Осим притисака и претњи, било је и покушаја да се Србији понуди нека врста смоквиног листа у виду амандмана, да се ето индивидуализује кривица као да је то могуће и као да се не би знало на кога се реч геноцид односи. Ми нисмо хтели да прихватимо реч геноцид", оценио је министар.
