Апсолутна победа листе владајућих странака на локалним изборима другог јуна не доводи се у питање готово нигде у Србији, показују резултати истраживања "Нове српске политичке мисли" урађеног за потребе РТ Балкан, иако координатор овог испитивања рађеног у периоду од 15. до 23. маја, Ђорђе Вукадиновић, не искључује могућност појединачног изненађења у појединим срединама.
Питање како ће да гласају грађани у чијим је локалним самоуправама гласање заказано за други јун, постављено је, иначе, у оквиру великог истраживања НСПМ рађеног на 1000 испитаника.
Реч је једном од малобројних предизборних испитивања (али и свакако једној од последњих анкета уочи гласања) које даје увид у расположење бирача у Србији пред локалне изборе расписане у 67 градова и општина и 23 градске општине, на којима право гласа има више од 4, 2 милиона грађана, односно две трећине свеукупног становништва Србије.
"Питање опредељења на локалним изборима је компликовано јер отприлике две трећине Србије сада гласа, а трећина је већ гласала 17. децембра, док је други проблем за опозиционе листе то што за разлику од владајуће коалиције која излази свуда и у истом саставу, главне опозиционе листе се нигде готово не појављују у истом саставу, при чему, неких попут рецимо "Крени-промени", или листе Бранимира Несторовића, уопште и нема у огромној већини тих општина и градова", указује Вукадиновић.
Он напомиње и да је су врло шаролике "комбинације" у којима се појављују листе дела коалиције "Србије против насиља" – негде укључују целу коалицију, у неким срединама чак и ПОКС и Нови ДСС, а негде само оне странке које излазе на изборе у Београду (Бирам борбу).
"Зато проценте који се односе на листе 'Крени-промени' и 'Србија против насиља' треба узети веома условно и зато је најпрецизније рећи да негде до трећине бирача у делу Србије који гласа, оптира за ту опозицију", указује Вукадиновић.
Наиме, за листу "Крени-промени" Сава Манојловића изјаснило се око 15,8 одсто грађана Србије који су одговарали на ово питање, док је листе дела коалиције "Србија против насиља" који излази на изборе подржало 15 одсто испитаних.
Изнад "радара" у оквиру ове анкете остала је још само листа Бранимира Несторовића са 7,3 одсто подршке испитаника у оквиру овог истраживања, иако је, како наводи Вукадиновић, на већини листића неће ни бити.
Солидан резултат, предвиђа наш саговорник, могле би да остваре локалне листе и групе грађана које би се након избора, при креирању власти, могле позиционирати и као тас на ваги.
Најизвесније је, међутим, да ће владајућа групација странака бити најуспешнија на овим изборима. Јер, на питање како ће да гласају грађани у чијим је локалним самоуправама гласање заказано за други јун, постављено у оквиру великог истраживања НСПМ рађеног на 1000 испитаника, 55, 4 одсто грађана изјаснило се за листу владајућих странака, односно СНС, СПС, СДПС и СР.
"Можемо са релативном извесношћу говорити о таквом резултату владајуће групације који на крају крајева зависи и од излазности, док је опозициона подељена, негде у две, некад у четири-пет, а некад и у једној колони, али је домет те условно речено грађанске опозиције око 30 одсто", указује Вукадиновић, додајући да је СНС апсолутни фаворит и у Београду и у Новом Саду и у Нишу, иако би, потенцијално неизвесније могло бити у Нишу и Новом Саду, него у самој престоници.
Излазност на овим изборима, варираће иначе од места до места, иако ће генерално бити мања у односу на децембар, посебно с обзиром ниво и број избора. У Београду, предвиђа наш саговорник, неће прећи 46, односно 48 одсто, а у неким општинама биће и мања.
Власт доминира, опозиција подељена
Разлози за најављену "доминацију" владајуће листе на предстојећим изборима су вишеструки, а један од њих је управо у томе што власт на гласање излази још уједињенија него у децембру.
"Опозиција не само да није парирала уједињењу власти, већ је изашла још разједињенија, па чак и посвађана. Велики део кампање опозиције за локалне изборе прошао је тако у оштрој полемици чланица коалиције – да ли на изборе уопште треба или не треба изаћи, као и – ако се излази, у ком формату, односно 'паковању' то урадити", истиче Вукадиновић.
Највећи део времена опозиција је потрошила на унутрашње односе, чарке, полемике и свађе, па ће им због тога резултат бити слабији него да су од почетка заузели јасан и јединствен став око избора.
"И актуелна геополитичка ситуација, па и драма настала у вези са предлогом о резолуцији о геноциду, као и предлога за чланство Косова у Савету Европе, па и сама ситуација на Космету, створили су климу која је више одговарала власти, док опозиција опет није имала јасан и јединствен став о свему томе. Многи проблеми и слабости актуелне власти на локалу, отишли су у други план и остали прикривени националном тематиком", оцењује Вукадиновић.